Izvor: Blic, 06.Feb.2014, 17:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posledice ledene katastrofe velike, Slovenija traži kredite
Slovenija će za sanaciju posledica prirodne katastrofe izazvane velikom količinom leda i snega zatražiti kredit Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropske investicion banke (EIB), objavila je danas slovenačka vlada, uz podatak da je za razgovore s bankama ovlašćen ministar finansija Uroš Čufer.
"I EBRD i EIB imaju vrlo povoljne kredite, s dospećem i do 25 godina, za slučajeve prirodnih katastrofa", objasnio je ministar poljoprivrede Dejan Židan i dodao da će >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << službena procena šteta od nevremena biti poznata u roku od dve sedmice.
Prema njegovim rečima, već sada je jasno da su najveće štete u šumama, na uličnoj i železničkoj infrastrukturi i na elektromreži.
Računa se da je led teško oštetio 480.000 hektara šuma, a polomljeno
je drveće u količini više od četiri miliona prostornih metara. Čišćenje šuma od uništene šumske mase trajaće mesecima, a treba ga obaviti što pre kako bi se sprečilo širenje drvnih parazita i na zdrava stabla, prenosi Hina.
Zbog snega, leda i srušenog drveća u državi je zatvoreno 630.000 kilometara šumskih puteva, odnosno 93 odsto, precizirao je Židan, dodavši da su najveća oštećenja u šumama na području Kranja i Postojne.
Slovenačka vlada je danas donela odluku o preusmeravanju 318.000 evra iz budžetske rezerve kao prvu pomoć u otklanjanju posledica šteta od snega i leda.
Polovina od tog iznosa biće iskorišćena za nabavku novih agregata za struju, s obzirom da je bez električne energije zbog uništene dalekovodne mreže i dalje više od 30.000 potrošača, ozvaničio je ministar obrane Roman Jakič.
Pomoć Sloveniji u agregatima do sada su dale Nemačka, Austrija, Češka, Hrvatska, Rumunija, Poljska i Madjarska, a na terenu je instalirano i 117 agregata iz državnih rezervi, uz 90 agregata koje je dala vojska.
Jakič je dodao da bi u sadašnjoj situaciji bilo potrebno još oko 500 agregata snage do 60 kilovata i 150 jačih agregata.
Ministar odbrane je naveo da će jedan deo štete, na železničkoj infrastrukturi i elektroinstalacijama, biti pokriven iz osiguranja, dok će za ostalo biti potrebni namenski dugoročni krediti.
Najčitanije SADA:
