Izvor: N1 televizija, 19.Sep.2017, 11:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posledice Osme sednice - čistka, upotreba medija i masa...
Pre 30 godina održana je Osma sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije i taj trenutka se uzima kao referentna tačka u vremenu koja označava dolazak na vlast nekadašnjeg predsednika Srbije i Jugoslavije Slobodana Miloševića.
I kao što je to sam Milošević najavio naslovom svoje knjige, usledile su "Godine raspleta", o čijem karakteru teško može danas da se postigne društveni konsezus.
Istoričar Predrag Marković izjavio je u Novom danu da je Osma >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << sednica "samo u pamćenju ostala kao prelomna".
"Prelom je počeo 1986. godine kad je Milošević postao predsednik Centralnog komiteta, a završen je 1989. kad je promenjen Ustav. To je izgledalo kao poslednji obračun unutar partije, posle toga je politika izašla na ulice, postala ulični spektakl", ocenjuje Marković.
Predsednik Foruma za međuetničke odnose Dušan Janjić smatra da je tad prvi put odrađeno ono što je sad praksa - da se kombinuje novac, bezbednosne službe i da se od političkog događaja napravi šou.
"Milošević je od CK pravio šou jer je imao sve te linije iza sebe. Od Titove smrti je počelo traganje za nečim drugačijim. Milošević i (Ivan) Stambolić su sve do blizu Osme sednice bili na istoj liniji, do incidenta sa Memorandumom", objašnjava Janjić.
Osma sednica služila Miloševiću da učvrsti vlast
Prema rečima Janjića, Osma sednica je služila da se učvrsti vlast i bila je definitivna pobeda populizma koji je nastao na spoju socijalne demagogije, staljinizma i nacionalizma.
Marković kaže da su posledice Osme sednice više u duhu upotrebe medija i masa, što do tad nije postojalo.
"Milošević je prvi moderan naš političar, koji je imao čitav medijski aparat koji je pripremao akcije, gde je narod progovarao kroz medije. Do tad niko nije vodio politiku na taj način, sa tolikom upotrebom medija i masa", rekao je Marković.
Janjić dodaje da je posle toga usledila "potpuna čistka aparata".
"Milošević je shvatio da je partija država i zavladao je njome snažnom upotrebom državne bezbednosti - dosijea i raznih drugih mehanizama", kaže Janjić.
Marković kaže da je Milošević bio pragmatičan i da je imao podršku Zapada sve do početka rata.
"Međutim, jedna struja oko njega je bila protiv pluralizma - Mira Marković i na žalost Mihailo Marković. Njihova uloga je da su odlagali da se uvede višepartijska demokratija i to je velika šteta jer je Srbija bila najdemokratskije društvo u Istočnoj Evropi. Milošević bi dobio svake izbore, ali nije to jedini put kad mu je Mira Marković napravila problem", smatra on.
Milošević prvi posle Tita izašao među narod
Marković kaže da je Milošević prvi komunistički političar koji je izašao među narod.
"On je u uzbuđenju spontano progovorio 'Niko ne sme da vas bije'. Između njega i (Josip Broz) Tita niko nije direktno komunicirao sa narodom", podseća Marković
Dodaje da je propast njegovih planova deo sticaja širih okolnosti.
"On je zaista delimično verovao u švedski standard i reforme, deo njegovog rukovodstva su bili ljudi koji su bili iskreni reformatori. Zaboravlja se često jedno pitanje - ako je Milošević razbijao Jugolsaviju, ko ju je branio? Niko. Naravno, problem sa njegovom odbranom Jugoslavije je što bi bila centralizovanija nego što su Slovenci i Hrvati mogli da prihvate", zaključuje Marković.
