Izvor: Politika, 22.Maj.2014, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posle potopa
Ovo je jednom moralo da se dogodi! Nije božja kazna, već cena decenijskog nehaja.
Godine i decenije će proći dok ova generacija svedoka jezivog starozavetnog potopa ne zaboravi rušilačke talase bezimenih potoka, rečica – urušavanje kuća, odrone, prskanje i nestajanje puteva, evakuaciju i zbegove. Pričinjena je šteta od milijardu evra. Tako je, na brzaka, procenio nemački „Špigl”. Možda je i veća ali siromašna Srbija sredinom maja 2014. potonula je u još veću bedu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Na koga da glasi ova faktura sa deset brojeva? Ko će, kada i kako da namiri gubitak?
Ovo nije retoričko već realno pitanje. Građani pitaju: zar je ovo moralo da nam se dogodi? Odgovor: moralo je jer smo decenijama bili nehajni prema vodi. Da li je šteta mogla da bude manja? Mogla je, da nismo zaboravili mudrost: „Voda je dobar sluga a loš gospodar”. Da je ostvaren projekat „1.000 akumulacija” šteta bi bila bar za trećinu manja. Gospodin Timermans, ministar spoljnih poslova Holandije, na otvaranju Novosadskog sajma pre neki dan rekao je da je Holandija vodu, „svog ljutog neprijatelja, pretvorila u prijatelja i saveznika”. Narod je stolećima radio i plaćao visoke doprinose. Zemlja koja se na svim jezicima zove „zemlja u rupi”, „niska zemlja”, Nizozemska, je na obali Severnog mora podigla visoke nasipe, sagradila mrežu kanala, ustava, pumpi i drugih uređaja koji vodu drže pod kompjuterizovanom kontrolom. Postala je cvetna bašta Evrope, drugi svetski izvoznik viškova hrane. Gost iz Holandije je građane Srbije posavetovao šta i kako da rade. Hvala mu jer i to je pomoć.
Ovo nije prva velika poplava. Bilo ih je na stotine, ali mi još nismo izvukli pouku: i mi moramo vodu da pretvorimo u saveznika!
Ovih dana, u poplavi nebrojenih izjava i intervjua vodećih ljudi, koji su posetili ugrožena područja niko nije najavio da će, pod hitno, biti objavljena vodoprivredna strategija i početi obračun sa vodenom stihijom! E, to je ono što brine. Loš znak koji me, rekao bih – baca u očaj! Moramo jednom da zauzdamo razorni višak vode i sačuvamo je za letnji, sušni manjak. To je posao koji će trajati bar 50 godina, možda i više, zavisno od sume novca koji će Srbija da ulaže u vodoprivredu. Mnogo kasnimo i veoma isplativo ulaganje u vodoprivredu mora biti nekoliko puta veće od dosadašnjih, skromnih izdvajanja. Pored povoljnih stranih zajmova neizbežan je veći doprinos svih građana. Ovaj danak moraju da prihvate jer je reč o njihovom životu i opstanku, ukoliko unucima ne žele ovakve, dramatične evakuacije, gubitak imovine i silne poremećaje. Biće pomoći sa strane od prijateljskih država, možda i Evropske unije svom kandidatu, ali to će biti dovoljno tek da se ublaže patnje naroda Krupnja, Obrenovca, Kolubare...
Zato će faktura za ogromnu štetu biti adresovana na sve građane Srbije. Nema drugog platioca! Naši preci i mi, njihovi naslednici, odgovorni smo za decenijska, nedovoljna ulaganja i odricanja, što je znak da još nemamo kult vode – čvrst temelj napretka i procvata. Narod opominje i teši da „Svako zlo ima i svoje dobro“ i jedina moguća korist od ovog potopa je nauk i pouka kako da se ovo ne ponovi!
Za tri dana proglašene žalosti i tuge, Srbija mora da razmišlja o žrtvama i šteti, ali i o svojoj budućnosti...
Novinar, predsednik Pokreta „Bogata Srbija”
objavljeno:
