Izvor: Southeast European Times, 03.Maj.2013, 18:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Posle debate u UN ostaju pitanja oko uloge tribunala

U regionu su reakcije na uticaj tribunala pomešane.

03/05/2013

Igor Jovanović za Southeast European Times iz Beograda -- 3.5.2013.

Prošlomesečna žestoka debata u Generalnoj skupštini UN o Međunarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju nastavlja da donosi nova pitanja o tome da li je tribunal doprineo pomirenju u regionu.

„Uloga [Haškog tribunala] nikada nije bila da donese mir i pomirenje, nego da se kazne oni koji su počinili >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << ratne zločine. Pomirenje bi trebalo da bude inicirano među lokalnim zajednicama, inspirisano od strane rukovodstva zemlje, koje je u proteklih 17 godina činilo upravo suprotno“, rekao je Nedžad Horozović, član sarajevske nevladine organizacije Centar za nenasilnu akciju, u izjavi za SETimes.

To pitanje izazvalo je novu pažnju nakon sastanka 10. aprila u Generalnoj skupštini UN, koju je zakazao predsednik Skupštine i bivši srpski ministar inostranih poslova Vuk Jeremić, nakon razočarenja Srbije zbog oslobađajućih presuda Hrvatima i Kosovarima, koji su bili optuženi za zločine nad Srbima.

Jeremić je rekao da ne pokušava da napravi platformu za napade na tribunal, ali je srpski predsednik Tomislav Nikolić, koji je izložio stav Beograda, rekao da je sud samo otežao pomirenje presudama kojima je praktično okrivio Srbiju za ratove i zločine iz devedesetih godina.

„Neko pokušava da učvrsti ideju da je srpska strana zverski, organizovano ubijala i sprovodila genocid, dok je druga strana sedela skrštenih ruku, bavila se svakodnevnim poslovima i humanitarnim radom“, rekao je Nikolić.

Sandra Orlović, izvršna direktorka beogradskog Fonda za humanitarno pravo, rekla je da je Nikolićevo izlaganje bilo „puno poluistina i propagande“ i da je „uzrokovao štetu državi“.

„Jasno je svima da ljudi sa tako kompromitovanom ratnom prošlošću, koji govore o pomirenju poričući zločine i brinu se o optuženicima i onima koji su počinili najteže zločine, ne mogu da govore o pomirenju“, izjavila je Orlovićeva u intervjuu beogradskom dnevniku Danas.

Savo Štrbac, direktor Centra Veritas, koji prikuplja podatke o zločinima nad Srbima, kaže da Haški tribunal nije doprineo pomirenju, jer je kaznio optužene Srbe, ali ne i zločine počinjene nad Srbima.

„Niko nije osuđen za zločine nad Srbima na teritoriji Hrvatske i Kosova“, rekao je Štrbac za SETimes. „Selektivna pravda je isto što i nepravda.“

Predsednik Srpske narodne stranke iz Hrvatske Milan Rodić izjavio je zaSETimesda je sud često vodio procese protiv optuženih sledeći politička pravila, a ne zakon i pravdu.

„Osamdeset odsto osuđenih su Srbi. To je malo neverovatno, zar ne? Zato ovaj tribunal ni u jednom slučaju nije doprineo pomirenju balkanskih naroda, nego produbio ionako dubok jaz između nacija i religija“, rekao je Rodić.

Vladimir Gredelj, zagrebački advokat i bivši predsednik Udruženja sudija Hrvatske, kaže da jedna od poruka izvučenih iz rada tribunala jeste značaj delokruga takvog suda.

„Pomirenje naroda zavisi od mnogo faktora, a pravosuđe je jedan od njih. Nisam siguran da je [tribunal] imao puno uspeha u tome“, rekao je Gredelj za SETimes. „Svi smo videli reakciju Hrvatske i Srbije kada su hrvatski generali pušten na slobodu. Jedna strana je slavila, a druga je bila besna.“

„Sudovi kao što je [Haški tribunal] generalno su rezervisani za male zemlje poput balkanskih. Zato mislim da je vrlo važno da međunarodna zajednica napravi jedan veliki međunarodni krivični sud koji bi se odnosio na sve zemlje“, rekao je Gredelj. „To bi moglo da bude jedno od rešenja kojim bismo brzo mogli da dođemo do pravde i, samim tim, do pomirenja.“

Dopisnici Anes Alić iz Sarajeva i Dražen Remiković iz Zagreba doprineli su ovom izveštaju.

Kakav uticaj će, po vašem mišljenju, imati Haški tribunal na regionalno pomirenje u bivšoj Jugoslaviji? Podelite svoje mišljenje u komentarima ispod teksta.

Nastavak na Southeast European Times...