Izvor: Blic, 11.Maj.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posle četrdesete proverite vid
Posle 40. godine vid počinje da slabi. Kakve preglede treba da obavite i kada su vam potrebne naočare – objašnjava Dr Ljiljana Džokić - spec. oftalmologije specijalna oftalmološka bolnica “Revida”.
Kako da znam da su mi potrebne naočare?
Oko 40. godine života većina ljudi primećuje da vid počinje da im slabi. Knjigu drže na sve većoj udaljenosti od očiju, a na računaru biraju veći font. Dokle god ovi i slični trikovi funkcionišu, ne morate >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ništa da preuzimate, ali kada jednog dana shvatite da su vam ruke „prekratke" ili ako vas tokom čitanja zaboli glava, znači da su vam potrebne naočare.
Da li su naočare za čitanje pogodne i za rad za kompjuterom?
Ne. Pomoću njih ćete, doduše, moći da pročitate tekst sa ekrana, ali ćete se brzo umoriti. Razlog je u tome što su ova stakla namenjena čitanju izbliza. Najbolje bi bilo da imate specijalne naočare za rad u kancelariji, koje omogućavaju da dobro vidite sa udaljenosti od oko 60 centimetara.
Da li kratkovide osobe bolje vide kada počne tzv. „staračka dalekovidost"?
Nažalost, ne. „Staračka dalekovidost se uglavnom odražava na vid na blizinu. S godinama sve slabije vidimo, jer se oči teže prilagođavaju različitim udaljenostima. Što se kratkovidosti tiče, ništa se ne menja. Zaključak: kada kratkovide zadesi staračka dalekovidost, potrebne su im još jedne naočare. Ili će nabaviti još jedan par za čitanje i naizmenično nositi jedne i druge ili će uzeti naočare uobičajene jačine sa ubačenim delom za čitanje (bifokalna stakla). Nedostatak obe varijante jeste činjenica da se sa srednje udaljenosti (npr. pri radu za kompjuterom) slabije vidi. Bolje rešenje su progresivne (multifokalne) naočare.
Koje su prednosti progresivnih naočara?
One simuliraju snagu mladih, zdravih očiju, koje podjednako dobro vide sa svih udaljenosti – prilikom čitanja novina, pri radu za kompjuterom, tokom vožnje. Ova stakla imaju zonu za daljinu, za srednju udaljenost i blizinu koje se neprimetno „slivaju" jedna u drugu (nema razdvojne linije). Nekim pacijentima je potrebna jedna do dve nedelje da bi se navikli na ova stakla, koja su zbog specijalnog načina obrade prilično skupa.
Da li ove skupe naočare mogu da nosim barem nekoliko godina?
Ne. Stakla moraju da se menjaju na svakih godinu-dve dana, zato što vid na blizinu nastavlja da slabi. Kod većine ljudi prve naočare za čitanje imaju dioptriju plus 1, a do 60. godine će ona dostići jačinu plus 1,5 ili plus 2. Posle toga se dioptrija u većini slučajeva više ne menja.
A šta ako sam navikao/-la na kontaktna sočiva?
Ni to nije problem. Ako nosite kontaktna sočiva, možete da ih zadržite i koristite za čitanje, a za rad za računarom da nabavite naočare. Ako ste spremni da izdvojite više stotina evra, možete da naručite kontaktna sočiva sa zonom za blizinu i daljinu ili multifokalna sočiva (odgovaraju multifokalnim naočarima). Postoji i mogućnost istovremene korekcije vida za daljinu i blizinu tzv. „monovižn" (monovision). U tom slučaju se jedno oko koriguje za optimalni vid na daljinu a drugo za optimalni vid za blizinu. Međutim, ova sočiva vam ne omogućavaju pravi prostorni vid. Zbog toga se većina pacijenata odlučuje za kvalitetna progresivna (monofokalna) stakla.
Šta prija očima
-Vlažnost: Od sredine 40-tih godina mnoge žene se suočavaju sa problemom blago suvih očiju. Rad za kompjuterom im dodatno isušuje oči, zato što tada znatno ređe trepću. Veštačke suze ne pomažu mnogo, budući da suve oči često nisu posledica nedostatka suzne tečnosti, već sastava suznog filma, koji nakon treptanja prerano puca da bi mogao dovoljno da ovlaži oko. Pomoću specijalnih testova lekar će utvrditi da li je i kod vas posredi ovaj problem i prepisati vam odgovarajuće kapi. Važno: vodite računa da vazduh u prostoriji ne bude suv i uzimajte što više tečnosti!
- Opuštanje: U svakodnevnom životu oči najčešće koristimo za vid na blizinu (čitanje, rad za kompjuterom, gledanje televizije). Dok sve ovo radimo, zamaramo očne mišiće. Zato je važno da s vremena na vreme odvojimo pogled od kompjutera (knjige, televizora) i pogledamo kroz prozor u daljinu ili samo zažmurimo par minuta.
- Dobro osvetljenje: Posle 40. godine vam je potrebno mnogo svetlosti da ne biste previše naprezali oči. Vreme je za jače sijalice, pri čemu su najbolje one koje imitiraju spektar dnevne svetlosti.
- UV-zaštita: Kada sija sunce, nosite kvalitetne naočare za sunce, jer UV zračenje pre svega utiče na starenje sočiva i mrežnjače.
- Vitamini: Određeni antioksidansi mogu da uspore starenje očiju. Odlični su vitamin C (ima ga u limunu, pomorandži, kiviju, paprici), vitamin E (ulje pšeničnih klica, badem, avokado), prekursori vitamina A, kao što su lutein i zeaksantin (spanać i celer), kao i cink (junetina, džigerica, mlečni proizvodi). Prema najnovijim naučnim saznanjima, specijalni vitaminski preparati za oči, između ostalog, sprečavaju kataraktu i degeneraciju makule (žuta mrlja).
