Izvor: S media, 15.Feb.2011, 10:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslastica, lek, afrodizijak!
Čokolada. "Afrodizijak" iz 19. veka. Melem za srce. Otkrite zašto vas jedna kockica čokolade u trenutku baca na “sedmo nebo”.
Čokolada. Poslastica, lek, afrodizijak. Nekima čak i porok. Baš kao kafa. Nije ni čudo što je jedna od najjukusnijih kombinacija “savremeneog kofeinskog hedonizma” upravo kafa sa dodacima čokolade bilo topljene ili rendane, a u ovom opusu uživanja, ne zaostaje ni topla čokolada. "Božanski napitak" starih Asteka, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << i modernog čoveka. Naučnici su dokazali da gorčina i karakteristična aroma prženog zrna kakaa-(osnovnog sastojka čokolade) privlače naša čula, kao i kafa. Sam proces nastanka čokolade oduvek je privlačio pažnju, a nedovoljno se zna da se čokolada dobija prženjem kakaa, mahune od 40 zrna, koja raste na drvetu kakaovcu.
Sigruno ste se više hiljada puta našli u situaciji da vas miris pržene kafe iz obližnje pržionice toliko omami, da vam jedini cilj postaje- popiti kafu i to što pre. Neretko se zadesite u situaciji da nakon jednog komadića čokolade, MORATE uzeti i drugi. I nakon toga, osećate se sasvim blaženo.
To je prema otkrićima naučnika, zato što čokolada sadrži ni manje- ni više, već 300 poznatih hemijskih supstanci uključujući teobromin i kofein u veoma malim količinama. Kofein, najrasprostranjeniji stimulans na svetu, povećava osećaj budnosti, pažnju, umanjuje umor i poboljšava kardiovaskularne i respiratorne funkcije.
Teobromin koji je zastupljen u većoj meri, deluje kao regulator krvnog pritiska, pomaže protiv anemije i reguliše nervni sistem. S tim u vezi, čokolada podstiče oslobađanje serotonina u mozgu, koji se još naziva i “prenosnik sreće”. Kakao je zapravo bogat takozvanim bioflavonoidima. Polifenoli iz kakaa su vrlo snažni antioksidansi koji su po antioksidacijskom kapacitetu daleko iznad zelenog čaja i crnog vina, što visoku biološku aktivnost.
Slatkiš iz 19. veka
Pretpostavlja se da su Olmeci još prije 2.600 godina kuvali čokoladnu smesu. Sa svojih putovanja po Južnoj Americi Kristofor Kolumbo doneo je na španski dvor i seme kakaovca, ali nije pobudilo nikakvo zanimanje. Asteci su čokoladni napitak pili zagrejan i dodavali su začine poput vanile i čilija. Tek će Evropljani od čokolade napraviti slatkiš. Švajcarac Daniel Peter je eksperimentirao sa mlekom kao sastojkom u čokoladi i prvu mlečnu čokoladu proizveo je 1875.
Crna čokolada- imperativ zdravlja!
Možda nema izražena afrodizijačka svojstva, ali svakako ne treba zanemariti blagotvoran efekat koji ima na zdravlje- zovu je još i crna čokolada. Ne samo da igra odličnu ulogu dezerta, a kao topljena i ulogu dodatka brojnim poslasticama, već je preporučljiva u svakodnevnoj upotrebi zbog toga što podstiče nivo antioksidanasa u krvi za čak 20 odsto.
Preporuka stručnjaka svima, a posebno starijim osobama je komadić tamne čokolade dnevno. Međutim, pozitivno dejstvo crne čokolade smanjuje se čim se doda određena količina mleka. Proteini mleka na sebe vežu antioksidanse iz čokolade i tako im blokiraju delovanje.
Ljubitelji čokolade često su u strahu da se na miru prepuste čokoladnim uživanjima, jer su i dan danas izražene zablude o čokoladi da povećava nivo holesterola u krvi i da stvara zavisnost. Međutim, ove hipoteze naučnici pobijaju sledećim.
•Kakao maslac, tj. masnoća iz zrna kakaa, uprkos visoko zasićenim masnoćama ne podiže nivo holesterola u krvi. Stearinska kiselina, jedna od glavnih masnih kiselina u kakao maslacu, drugačije se iskorišćava u telu i može sniziti novo holesterola u krvi.
•Ne izaziva zavisnost-samo naviku! Iako neki ljudi imaju jače izražen apetit za čokoladu od drugih. Često konzumiranje čokolade može postati navika koja osigurava užitak i mnogo energije, ali samo jedenje čokolade ne može postati ovisnost.
Naučnici otkrivaju
Na konferenciji kardiologa u Minhenu predstavljen je rad grupe stručnjaka koji su našli vezu između flavonoida iz čokolade i mišićnog sloja krvnih žila. Istraživanje je obuhvatilo 17 zdravih dobrovoljaca od kojih je jedna grupa dobila 100 grama tamne čokolade dnevno, a druga pločicu iste boje, ali koja ne sadrži kakao. Ultrazvukom je mereno pulsiranje glavne arterije ruke na laktu kako bi se utvrdilo stanje elastičnosti odnosno ukrućenosti te krvne žile. Dobijeni rezultati su izuzetno zanimljivi. Kod dobrovoljaca koji su dobili tamnu čokoladu utvrđeno je značajno poboljšanje protočnosti krvne žile, što kod kontrolne grupe nije bio slučaj
Ni ne čudi što je danas najjčešći poklon za svaki manji ili veći praznik, Ta zavodljiva slatka poslastica, nema konkurenta na tržištu slatkiša, a ruku na srce, svaka lepša poslastica potekla je upravo od čokolade. Jedno je sigurno za ljubitelje uživanja,po ugledu na stare Asteke- nema zime. Jedna šoljica kafe; kockica čokolade ili ova dva u kombinaciji, u trenutku bacaju na “sedmo nebo”.
Jelena Kostadinović
