Izvor: RTS, 23.Maj.2011, 08:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslanička (ne)ravnopravnost
Broj žena u parlamentu pitanje je koje će se naći u Zakonu o izboru narodnih poslanika. Dok neke stranke smatraju da je neophodno da trećina poslanika budu žene, druge tvrde da je nametanje rešenja kontraproduktivno.
Zakon o izboru narodnih poslanika o čijim izmenama ovih dana raspravljaju poslanici bavi se i pitanjem koliko žena mora biti u srpskom parlamentu.
Neke stranke insistiraju da to bude trećina dok drugi smatraju da bi bilo kakvo nametnuto rešenje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << bilo kontraproduktivno. Polemika se vodi o tome da li ženu, na poslaničkom mestu, mora zameniti isključivo žena ili je i to svejedno.
Po evropskim standardima u našem parlamentu trebalo bi da bude 30 odsto žena. Međutim, po svemu sudeći, biće dobro ako među poslanicima bude četvrtina pripadnica lepšeg pola.
Imajući u vidu da partije moraju da poštuju redosled sa izborne liste prilikom određivanja svojih poslanika, za demokrate je kažu najvažnije da se obezbedi da žene zaista uđu u parlament.
"Kako partije ne bi stavljale žene na mesta na kojima nemaju šanse da uđu u parlament, mi smo obavezali svaku partiju, odnosno podnosioca lista, da svaka četvrta osoba na listi bude žena", rekla je šefica poslaničke grupe "Za evropsku Srbiju" Nada Kolundžija.
"Time smo obezbedili da najmanje 25 odsto žena bude u parlamentu, a ne samo na listama", rekla je Kolundžija.
Milica Radović iz Demokratske stranke Srbije rekla je da to zakonsko rešenje neće poštovati normu da 30 odsto žena bude na izbornim listama.
"Trebalo je predložiti da svaki treći kandidat bude žena ili pripadnik manje zastupljenog pola", rekla je Radovićeva.
Sa tim se slaže i Liga socijaldemokrata Vojvodine. Oni će amandmanom tražiti 30 odsto za žene. Još ih više brine predlog socijalista da se ukine mehanizam po kojem ženu u parlamentu isključivo menja žena, ako joj iz nekih razloga prestane mandat.
"Ako bi se ta odredba izbrisala, onda bi se desilo da sve žene mogu da podnesu ostavku u dogovoru sa rukovodstvom i da nemamo ni tih 25 odsto žena nego daleko manje", rekla je Aleksandra Jerkov iz Lige socijaldemokrata Vojvodine.
Kvote ispred ličnih želja
Neke stranke nemaju dovoljno žena spremnih za parlament pa strahuju da će neke na listi morati da kandiduju samo da bi ispunili kvotu. Radikalima su sve izmene zakona o izboru narodnih poslanika protivustavne.
"Mi i sad imamo nešto više od 20 procenata žena, ali svakako u primeni i ovaj član će stvarati probleme", rekla je Vjerica Radeta iz Srpske radikalne stranke.
"Generalno bićete u situaciji da nekoga terate da bude poslanik, a možda je zainteresovan za rad u stranci na nekom drugom nivou", rekla je Radeta.
Osim evropskog zakonodavstva, stručna javnost upozorava da se mora uvažavati Zakon o ravnopravnosti polova koji je u međuvremenu donet.
"Jako je važno da svako treće mesto bude rezervisano za manje zastupljeni pol, kako bi se postigla ravnoteža", rekla je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić.
Na poslednjim parlamentarnim izborima na listama je kandidovano 1.019 žena, a u Skupštini su sada 54 poslanice, što je nešto više od 21 odsto.
