Izvor: RTS, 24.Apr.2009, 22:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslanici o rebalansu budžeta
Skupština Srbije razmatrala Predlog rebalansa budžeta za 2009. godinu i prateće zakone za ublažavalje posledice krize. Ministarka finansija Diana Dragutinović ocenila da je usvajanje jedan od preduslova za ekonomsku stabilnost Srbije. Opozicija iznela kritike na predloženi rebalans.
Poslanici Skupštine Srbije razmatrali su predloženi rebalans budžeta i prateće zakone za ublažavanje posledica krize. Sednica je počela na ivici incidenta zbog protesta poslanika opozicije >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u vezi sa utvrđivanjem kvoruma, nakon čega je došlo i do verbalnog sukoba poslanika.
Sednica je počela na ivici incidenta zbog problema sa sistemom za glasanje. Opozicija je sumnjala da vlast ima 126 poslanika za usvajanje dnevnog reda, pa je DSS predložio da se prebroje ručno.
Ne želeći da učestvuju u kvorumu, Tomislav Nikolić i Miroslav Markićević nisu dozvolili službeniku da ih broji.
Incident se završio bez izrečenih opomena. Predsednica parlamenta kratko je prokomentarisala da bi i bez tehničkih problema, u danu kada se raspravlja o budžetu opozicija našla razlog za verbalne sukobe.
Liga socijaldemokrata Vojvodine u saopštenju izrazila je zadovoljstvo što budžet Vojvodine neće biti manji od predviđenog Ustavom Srbije i najavila da će glasati za rebalans budžeta Srbije.
LSV je zadovoljna zbog odluke predsednika Vlade Mirka Cvetkovića, nakon današnjeg sastanka sa predsednikom i zamenikom predsednika LSV Nenadom Čankom i Bojanom Kostrešom, liderom Saveza vojvođanskih Mađara Ištvanom Pastorom i predsednikom Izvršnog veća Vojvodine Bojanom Pajtićem, da budžet AP Vojvodine ipak ne bude manji od sedam procenata, koliko predviđa Ustav Srbije.
"Raduje nas činjenica što smo uspeli da se izborimo za prava Vojvodine i što će u pokrajinsku kasu doći 6,5 milijardi dinara više. Poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine će glasati za rebalans budeta Srbije", kaže se u saopštenju.
Uštede Ministarstva prosvete predviđene predloženim rebalansom budžeta Srbije za tekuću godinu neće ugroziti isplatu stipendija i kredita za studente i učenike, izjavio je ministar prosvete Žarko Obradović predstavljajući predlog rebalansa članovima Odbora za prosvetu.
Obradović je naveo da će posle rebalansa učešće prosvete u ukupnom bruto nacionalnom dohotku biti 3,5 odsto, što je smanjenje u odnosu na prošlogodišnjih 3,8 odsto i da mere Vlade za prevazilaženje posledica ekonomske krize "neće dovesti do smanjenja plata zaposlenih u obrazovanju".
Ministarka finansija Diana Dragutinović ocenila je da je usvajanje rebalansa budžeta Srbije jedan od preduslova za postizanje ekonomske stabilnosti Srbije.
Ekonomska i fiskalna politika, koja se vodi u uslovima ekonomske krize, trebalo bi da, osim smanjenju javne potrošnje, doprinese i da se uravnoteži privreda, umanji rast inflacije i visoka spoljna neravnoteža zemlje, rekla je Dragutinović, obrazlažući potrebu za usvajanjem rebalansa budžeta na sednici Skupštine Srbije.
"Očekujem konstruktivnu diskusiju i dobre ideje. Prirodno je da ima različitih mišljenja, ali uverena sam da postoji zajednički ineteres da sa što manje posledica izađemo iz ove krize", rekla je Dragutinović.
Ministarka je kazala da je činjenica da je u privredi Srbije nakon pozitivnih tendencija, došlo do usporavanja privrednog rasta, registrovan je pad industrijske i prerađivačke proizvodnje, kao i pad izvoza i uvoza.
Ministarka je navela i nove procene Međunarodnog monetarnog fonda da će u Srbiji 2009. godine pad ekonomske aktivnosti iznositi dva odsto, a projekcije su i da će biti zabeležen pad uvoza od 21 odsto i pad izvoza od 15 odsto.
"Pad BDP koji je procenio MMF zasnovan je na pretpostavci da će svi privredni sektori biti na udaru zbog smanjene tražnje i priliva stranih investicija", kazala je Dragutinović.
Dragutinović je poslanicima ukazala na značaj aranžmana MMF-a vrednog tri milijarde evra, a koji treba da obezbedi Srbiji finansijsku stabilnost i ojača devizne rezerve zemlje.
Dragutinović je podsetila i da bi, da nije bilo fiskalnog prilagođavanja, deficit iznosio umesto tri, šest odsto bruto domaćeg proizvoda, i to najviše po osnovu umanjenja prihoda koji su značajno opali od početka godine.
Od značajnajnih podataka koje je iznela zapaženo je da se predviđa smanjenje subvencija od 6,9 milijardi dinara, najviše u poljoprivredi.
Ekonomske mere koje je vlada formulisala kroz zakonske predloge treba da dovedu do smanjenja izdataka za 65,4 milijardi dinara, a da povećaju prihode za 30,4 milijardi.
Opozicija kritikuje rešenja predviđena rebalansom
Poslanici opzicionih stranaka kritikovali su na početku rasprave o rebalansu budžeta predložena rešenja, ocenivši da su nerealna i da će takvom ekonomskom politikom najveći teret krize pasti na srednji sloj stanovništva.
Šef poslaničke grupe Liberalno demokrastke pratije Čedomir Jovanović istakao je da će ta poslanička grupa predložiti izvesne korekcije predloga rebalansa budžeta, ali da to neće promeniti suštinu ekonomskih problema sa kojim se Srbija suočava, a čiji je uzrok pogrešna politika.
Jovanović je istakao da u Srbiji nema prostora za štednju, jer je društvo siromašno i da se u srpskim uslovima može govoriti isključivo o odricanju, za koje je potrebana efikasna ekonomska politika, koja ne postoji.
Prema njegovim rečima, suština reforme je izgradnja efikasne države, koja će ispunjavati svoje obaveze, kao i nove ekonomske politike.
Poslanik Demokratske stranke Srbije Radojko Obradović najavio je da ta stranka neće glasati za rebalans, jer nije ni realan ni ostvariv, ocenjujući da se ekonomske projekcije vlade neće ostvariti i da je "samo pitanje kada će se u Skupštini ponovo raspravljati o rebalansu".
Obradović je pitao kako će se pomoći privredi i smanjiti pad proizvodnje i popuniti "rupa u budžetu" u vidu konsolidovanog deficita od 90 milijardi dinara i zašto u rebalansu nema nigde aranžmana sa MMF-om od tri milijarde evra.
Njegov stranački kolega Zoran Šami izrazio je bojazan da neće ni biti novog rebalansa već će na jesen biti proglašen opšti bankrot.
Šef poslaničke grupe Napred Srbijo Tomislav Nikolić tokom načelne rasprave ocenio je da su predloženi rebalans budžeta i ekonomske mere vlade za ublažavanje krize nerealne i prevaziđene.
Nikolić je ocenio da štednje neće biti bez proizvodnje i upitao kakva je to ekonomska politika bez organizacije proizvodnje. "Sada smo došli tu gde jesmo, linearno smanjujete sredstva ministarstvima, ne mislite šta je važno i na to da poljoprivreda treba da preživi", naveo je Nikolić.
Poslanica Srpske radikalne stranke Marina Raguš ocenila je da neće postojati porodica koju kriza neće dotaći i da u toj situaciji "ne bi bilo pozitivno ići na izbore". Ona je navela da joj nije jasno kako će da se puni budžet s obzirom na smanjenje izvoza i proizvodnje.
SPS-JS , PUPS i G17 plus podržavaju rebalans
Poslanički klubovi Socijalistička partija Srbije-Jedinstvena Srbija i Partije ujedinjenih penzionera Srbije najavili su podršku predloženom rebalansu budžeta i merama vlade za ublažavanje posledica ekonomske krize.
U raspravi o tim predlozima zakona šef poslaničke grupe SPS-JS Branko Ružić ocenio je da su vladini predlozi očekivani potez u uslovima ekonomske krize.
Prema rečima Ružića, pitanje uštede i smanjenja javne potrošnje nije nimalo lako pitanje, ali svi moraju biti svesni situacije u kojoj se Srbija nalazi.
Šef poslaničke grupe PUPS-a Momo Čolaković ocenio je da je predloženi rebalans budžeta izbalansiran u odnosu na potrebe daljeg investiranja i očuvanja dostignutog stepena socijalne sigurnosti.
Šefica poslaničke grupe G17 plus Suzana Grubješić rekla je da "vlada nije imala kud osim da, uz priznanje da je Srbija ušla u recesiju, predloži rebalans i prateće mere".
Kako je dodala, to će zavisiti od budućih efekata globalne krize na Srbiju i predstavljaće dodatno stezanje kaiša.
Grubješićeva je napomenula da su Državnoj revizorskoj instituciji smanjena sredstva za pedeset procenata i napomenula da je osnovni zadatak te institucije kontrola trošenja novca poreskih obveznika.
I pored iznetih primedbi, ona je navela da će G17 plus podržati predložene zakone.
Budžetski deficit od 70 milijardi dinara
Rebalansom budžeta predviđeno je smanjenje prihoda na 649,3 milijarde dinara, a rashoda na 719,8 milijardi dinara, što je za 28,9 milijardi dinara manje od prvobitno planiranih rashoda za ovu godinu.
Budžetski deficit povećan je sa 49,9 milijardi dinara na oko 70 milijardi dinara, tako da će deficit državne kase iznositi 2,3 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Najveće uštede očekuju se od smanjenja diskrecionih rashoda korisnika budžeta - 40 milijardi dinara, smanjenja transfera lokalnim samoupravama - 15 milijardi dinara, kao i neutrošenih sopstvenih prihoda korisnika - 12 milijardi dinara.
