Izvor: B92, 01.Jul.2013, 02:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslanici o predlogu rebalansa
Beograd -- Poslanici Skupštine Srbije počeli su raspravu o predlogu rebalansa budžeta za 2013. kojim je budžetski deficit ograničen na 4,7 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Predlog rebalansa budžeta, čiji je manjak povećan na 178,3 milijarde dinara, odnosno za 56,4 milijarde dinara u odnosu na originalni budžet, predstavlja srpski ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić.
Predloženo je da ukupni prihodi budžeta iznose 873,4 milijarde dinara, što je za 92,3 milijarde >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dinara manje od prvobitno predviđenih.
Ukupni rashodi i izdaci budžeta za nabavku nefinansijske imovine smanjeni su za 38 milijardi dinara, na 1.040 milijardi dinara, a izdaci za nabavku finansijske imovine biće povećani sa 9,4 na 11,7 milijardi dinara.
Rebalansom je predviđeno da ukupni poreski prihodi u 2013. godini iznose 761,5 milijardi dinara što je za 75,6 milijardi dinara manje od probitno planiranih.
Deo ušteda u budžetu dobiće se kroz smanjenje subvencija za 7,8 milijardi dinara, na 83,9 milijardi dinara i smanjenje kapitalnih izdataka 13,1 milijardu, na 33,7 milijardi dinara. Rashodi za zaposlene u javnom sektoru biće smanjeni sa 266,2 na 263,6 milijardi dinara.
Predlogom rebalansa budžeta predviđeno je i povećanje plata državnih službenika za 0,5 odsto počevši od isplate zarada za oktobar.
Na dnevnom redu vanredne sednice parlamenta su i izmene finansijskih planova socijalnih fondova, kao i Zakona o budžetskom sistemu i Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Na zahtev Vlade, po hitnom postupku raspravljaće se i o Predlog zakona o preuzimanju obaveza Javnog preduzeća "Putevi Srbije" prema privrednim društvima po osnovu neizmirenih obaveza i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije.
Na dnevnom redu su i izmene Zakona o preuzimanju obaveza zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama po osnovu nabavke lekova i medicinskog
materijala i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije.
Biće razmatrani i predlozi zakona o računovodstvu, reviziji i faktoringu, kao i nekoliko međudržavnih sporuzuma.
Usvojene strategije za pravosuđe i korupciju
Pre rebalansa budžeta poslanici su raspravljali o izveštajima o radu zaštitnika građana, poverenice za zaštitu ravnopravnosti, izveštaju poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Pred poslanicima su bili i izveštaji o radu Državne revizorske institucije, Agenciji za borbu protiv korupcije, a usvojene su i strategije o reformi pravosuđa i o borbi protiv korupcije u narednih pet godina.
Strategija za borbu protiv korupcije, koja je dobila podršku 134 poslanika, dok je njih 11 bilo protiv, trebalo bi da omogući strateško planiranje i stvaranje efikasnog antikorupcionog sistema u Srbiji u narednih pet godina. Strategija za reformu pravosuđa, za koju je glasalo 131 poslanik, a 31 bio protiv za cilj ima jačanje poverenja građana u pravne institucije države.
Navodeći da je Strategija smernica za opšti plan borbe protiv korupcije, ministar pravde Nikola Selaković je tokom skupštinske debate ukazao da je ona i najveći test za vladu u zemlji u kojoj je politička korupcija najveći problem.
U Srbiji ministarstva umeju da napišu zakone, skupštinska većina ih usvoji, ali kada dođe do primene ili je nema ili je delimična, jer nema sredstva, obučenih kadrova, političke volje. Politička korupcija je najgora korupcija koja može da zahvati jedno društvo, rekao je Selaković.
Najavžnije novine koje donosi Strategije za borbu protiv korupcije odnose se na političke stranke, čije bi finansiranje ubuduće trebalo da kontroliše Državna revizorska institucija.
Kao glavni ciljevi izdvajaju se otklanjanje propusta u pravnom okviru koji reguliše finansiranje stranaka, sukoba interesa i kontrole prihoda i imovine funkcionera i uspostavljanje preciznih kriterijuma za vrednovanje rezultata rada i odgovornosti direktora javnih preduzeća, smanjenje diskrecionih ovlašćenja direktora Agencije za privatizaciju i jačanje mehanizama interne finansijske kontrole u javnom sektoru.
Strategija predviđa da sistem zapošljavanja i napredovanja u organima javne vlasti bude isključivo na osnovu kriterijuma i zasluga, kao i da bude obezbedjena transparentnost u radu organa javne vlasti.
Taj dokument predviđa i uspostavljanje efikasne saradnje i razmene informacija između policije, tužilaštva, sudova, regulatornih i nadzornih tela i ostalih segmenata društva koji se bore protiv korupcije.
Predviđeno formiranje zajedničke baze podataka za koruptivna krivična dela, što bi organima koji se protiv nje bore trebalo da olakša rad. Posebno je obrađena politička korupcija, korupcija u oblasti javnih finansija, pravosuđa, policije, privatizacija, zdravstva, obrazovanja i sporta, prostornog planiranja i izgradnje i medija.
Planirano je da Ministarstvo pravde i državne uprave na svaka tri meseca analizira sprovođenje Strategije i Akcionog plana za borbu protiv korupcije.
Predviđena su i veća ovlašćenja Agencije za borbu protiv korupcije, kao i Saveta za borbu protiv korupcije, koji će pratiti spovodjenje strategije i niz drugih mera koje treba da doprinesu efkasnijoj borbi protiv te pošasti.
Kada je reč o Strategiji za reformu pravosuđa, Selaković je poručio da je clj tog ministarstva izgradnja nezavisnog i nepristrasnog pravosuđa u kome se postupa stručno, odgovorno, kvalitetno i efikasno i pravosuđe koje zaslužuje poverenje građana i koje im pravdu čini dostupnom i dostižnom.
Ukazujući da samo u situaciji gde je nezavisnost pravosuđa praćena odgovornošću i gde efikasnost ne podrazumeva samo brzinu već i zakonito, stručno i nepristrasno postupanje može se govoriti o uspešnom pravosudnom sistemu, a to se ne postiže rezovima kakav je napravljen 2009. godine, već stalnim praćanjem i postepenim i stalnim poboljšanjem.
Strategija tako predviđa izmene normativnog okvira imajući u vidu pravnu tradiciju, društveni ambijent u kome se reforma sprovodi kao i potrebu za usaglašavanjem sa evrospkim tekovinama i standardima. Radi uspešnijeg sprovođenja reformskih mera najdalje u roku od godinu dana predviđa se sprovodjenje analize pravosuđa u Srbiji.
Strategija predviđa pet ključnih načela i prioriteta za reformu pravosudnog sistema Srbije - nezavisnost, nepristrasnost i kvalitet pravde, stručnost, odgovornost i efikasnost.
Kratkoročne ciljeve Ministarstvo planira da sprovede u roku do godinu dana, srednjoročne za godinu do tri ili dugoročne za tri do pet godina.
Predviđeno je i sprovođenje redovnih periodičnih analiza efikasnosti pravosudne mreže, unapređenom metodologijom i njeno postepeno prilagođavanje potrebama i to kako se navodi - "bez naglih rezova koji sa sobom povlače period prilagođavanja i zastoje u radu.
