Izvor: RTS, 12.Okt.2010, 16:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslanici o nasilju u Beogradu
Burna polemika poslanika o Paradi ponosa i nasilju u Beogradu obeležila početak rada u Skupštini Srbije. Dragan Šormaz ostaje poslanik, odlučio Administrativni odbor. Usvojeno pet zakonskih predloga.
Predlozi zakona o vazdušnom saobraćaju i o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, koji su bili na dnevnom redu, ostali su u senci oštre polemike poslanika Skupštine Srbije o Paradi ponosa i nasilju na beogradskim ulicama.
Predsednica Skupštine Srbije Slavica >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Đukić - Dejanović zakazala je za četvrtak, 14. oktobar, drugu sednicu jesenjeg sasedanja, na kojoj će se razmatrati Predlog deklaracije o osudi zločina nad pripadnicima srpskog naroda i građanima Srbije.
Dragan Šormaz ostaje poslanik Skupštine Srbije, jer predlog njegove nekadašnje stranke da mu mandat bude oduzet nije dobio dovoljan broj glasova na sednici Administrativnog odbora.
Za oduzimanje mandata Šormazu glasalo je ukupno osam poslanika iz DSS-a, G17 plus, NS-a, SRS-a i LDP-a, dok je protiv bilo sedam poslanika, pet sa liste "Za evropsku Srbiju", šef poslanika "Napred Srbijo" Tomislav Nikolić i jedan poslanik iz PUPS-a.
Uzdržani su bili poslanik Liste za evropski Sandžak Esad Džudžević i poslanik SPS-a Branko Ružić.
Administrativni odbor ima 17 članova, a za donošenje odluke potrebno je devet glasova.
Predsednik Administrativnog odbora Nenad Konstantinović rekao je na kraju dvočasovne rasprave da je blanko ostavku Šormaza podnelo neovlašćeno lice, kao i da nije tačno da se mandat oduzima stranci, jer Ustav Srbije propisuje da je narodni poslanik slobodan da pod zakonskim uslovima mandat poveri stranci.
Šormaz je isključen iz stranke zbog javnih kritika na račun politike DSS i načina na koji je lider Vojislav Koštunica vodio stranku.
Na početku sednice, poslanici pojedinih opozicionih stranaka zatražili su od nadležnih organa da saopšte ko je organizator nasilja na beogradskim ulicama uoči i posle Parade ponosa, koja je održana u nedelju.
Demokratska stranka Srbije zatražila je od premijera Mirka Cvetkovića odgovor da li su tačni navodi da je Parada ponosa održana i pored procene bezbednosne službe da može doći do nereda i krvoprolića i ponovo optužila vlast da je odgovorna za nerede u Beogradu.
Liberalno demokratska partija zatražila je objašnjenje ko su organizatori nasilja u Beogradu, ko je platio dolazak mnogobrojnih mladih ljudi iz unutrašnjosti i sa kim su povezane te osobe. Poslanici te stranke su ukazali da je u pitanju bilo političko nasilje, iza koga stoje snage koje pokušavaju da zaustave evrointegracije. "Nećete nas ubediti da je neki mučenik iz 'Obraza' sve ovo organizovao", istakao je poslanik LDP-a Zoran Ostojić.
Poslanici LDP-a i grupe "Za evropsku Srbiju" su istakli kako se nikako ne mogu porediti i izjednačavati 5. oktobar 2000. godine sa prekjučerašnjim danom, naglasivši da je pre 10 godina u pitanju bila borba za slobodu i ljudska prava, a ne kao 10. oktobra 2010. godine za njihovo kršenje.
Poslanik Nove Srbije Miroslav Markićević je rekao da se stidi što nije u nedelju bio u Beogradu sa protvnicima Parade ponosa i rekao da sledeće godine na ulice ne treba da izađu „ova deca što čame u zatvoru, treba da izađu trećepozivci". "Iduće godine biću na ulicama Beograda", rekao je Markićević.
Poslanici SRS su izrazili nezadovoljstvo što vlast u Srbiji ne čini ništa da, kako su rekli, zaustave pokušaj ubistva lidera radikala Vojislava Šešelja u Haškom sudu.
Većini radikala predsedavajuća parlamenta Gordana Čomić je izrekla opomenu, jer nisu hteli da sa skupštinskih klupa uklone transparente na kojima je pisalo "Zaustavite ubijanje Šešelja u Hagu". Šefu poslaničke grupe SRS Dragana Todoroviću izrečena je i mera oduzimanja reči.
Nakon toga, usledila je serija javljanja poslanika LDP-a, SRS-a, NS-a u koju se uključio i poslanik Demokratske stranke Dragoljub Mićunović, a koja je prerasla u polemiku o 5. oktobru 2000. i nasilju u Beogradu u nedelju.
Usvojeno pet zakonskih predloga
Parlament je izglasao Zakon o zaštiti potrošača, koji, između ostalog, predviđa obavezno informisanje potrošača pre zaključenja ugovora o kupovini i primanju usluga.
Usvojeni su i zakoni o akreditaciji, o vazdušnom saobraćaju i o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama.
Skupština Srbije izabrala je Vesnu Janković za predsednika Komisije za zaštitu konkurencije na period od pet godina, kao i članove Saveta Komisije za zaštitu konkurencije.
Za članove Komisije za zaštitu konkurencije izabrani su Vesna Besarović, Sanja Graić-Stepanović, Gordana Lukić i Ivan Ugrin.
Skupština je za predsednika Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki izabrala Branislava Galića, a za članove te Komisije izabrani su Željko Grošeta, Branislav Cvetković, Vuk Ranković i Vesna Gojković-Milin.
