Izvor: RTS, 22.Jun.2015, 11:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslanici o akcizama na struju
Skupštine Srbije razmatrala je izmene Zakona o akcizama, kojima je predviđeno uvođenje akcize na električnu energiju po stopi od 7,5 odsto. Poslanici su, između ostalog, raspravljali i o zajmovima Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
18.25 - Skupština završila rad. Sutra o amandmanima na izmene Zakona o akcizama.
14.50 - Predsedavajući sednicom Konstantin Arsenović >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << (PUPS) izrekao je opomenu poslaniku Nove stranke Zoranu Živkoviću, jer je, kako je objasnio, prišao govornici iako nije imao pravo na to.
11.40 - Glavni rezultat uvođenja akciza na električnu energiju od 7,5 odsto biti povećanje prihoda u budžetu, a građani će biti nagrađeni za svoju žrtvu, poručio ministar Dušan Vujović.
10.20 - Poslanici su na početku sednice, nakon što je predsedavajući Konstantin Arsenović čestitao omladincima titulu prvaka sveta, ustali i gromoglasnim aplauzom se pridružili čestitki.
Predložene izmene Zakona predviđaju da se akciza primenjuje od 1. avgusta, a u Vladi Srbije veruju da će obezbediti godišnje povećanje poreskih prihoda u iznosu od 17 milijardi dinara.
Prilikom obrazlaganja predloga u parlamentu, ministar finansija Dušan Vujović rekao je da će glavni rezultat uvođenja akciza na električnu energiju od 7,5 odsto biti povećanje prihoda u budžetu, ali i približavanje cene struje u Srbiji sa zemljama regiona, kao i postepena harmonizacija sa akciznom politikom EU.
Ovom merom, kako je objasnio, vlada uvodi jedan od stalnih izvora prihoda u budžetu, koji će omogućiti da u narednim godinama ostvari trajne ciljeve svoje politike, a to je "vraćanje svih dohodaka koji se plaćaju iz budžeta, znači i plata i penzija na nivo trenda".
"Posle prilagođavanja koje smo imali od oktobra prošle godine, to znači da će građani dobiti nagradu za svoju žrtvu", rekao je ministar.
Vujović je dodao i da je u direktivi EU propisan čitav niz proizvoda na koje se uvodi akciza i da Srbija po prvi put uvodi akcizu na električnu energiju kao deo harmonizacije sa ovom direktivom.
Naveo je naveo da se akciza uvodi i kako bi se cena energije približila onoj u regionu i Evropi.
"Srbija ima cenu električne energije 4.97 dinara plus 1,06 dinara u svim fiskalnim iznosima. Prva zemlja do nas je BiH sa 6.9 dinara i 1,16 poreskim opterećenjem", rekao je Vujović i naveo primer Crne Gore koja ima cenu od 8,67 dinara plus 1,21 dinar koliko iznosi poresko opterećenje.
"I posle predloženog povećanja akciza, Srbija bi i dalje ostala ispod i po ukupnoj ceni električne energije i po poreskim opterećenjima za 25 odsto najmanje", rekao je ministar.
Objasnio je da će nakon povećanja cene struje za 12 odsto, u kojoj akciza učestvuje 7,5 odsto, poskupljenje prosečnog računa od 2.000 dinara biti samo 325 dinara.
U obrazloženju predloženih izmena Vlada Srbije je navela da se procenjuje da će primenom te akcize do kraja 2015. godine prihod iznositi dodatnih 5,4 milijarde dinara.
Predloženim izmenama je predviđeno i uvođenje akcize na tečnost za punjenje elektronskih cigareta, koja će iznositi četiri dinara po mililitru, kao i uvođenje akcize na nesagorevajući duvan, takozvani bezdimni duvan.
Zajam EBRD-a za restrukturiranje preduzeća
Obrazlažući predlog sporazuma o kreditu sa Međunarodne banke za obnovu i razvoj (EBRD), Vujović je napomenuo da će taj zajam omogućiti da se finansijski teret restrukturiranja preduzeća prebaci za pet do sedam godina, ali i da se ta preduzeća dovedu u stanje da mogu trajno da funkcionišu na tržištu.
Tim sporazumom o zajmu razvoj i restrukturiranje preduzeća SOE-DPL predviđeno je da se Srbija zaduži kod EBRD-a u iznosu od 88,3 miliona evra na period od 20 godina, sa grejs periodom od osam godina. Kamatna stopa je šestomesečni euribor plus varijabilna marža, koja trenutno iznosi 0,6 odsto.
Vujović je rekao da je cilj kredita koji se uzima od EBRD-a da podrži i finansira jednokratne troškove restrukturiranja preduzeća.
"To su troškovi kojim se ta preduzeća pravno dovode u stanje da mogu da funkcionišu na tržištu. Neka od njih će naći nove vlasnike i novo mesto na tržištu, a neka će morati da prođu kroz stečaj i da u tom procesu nađu rešenje. Treće je da se otpišu potraživanja koja nisu naplativa", rekao je Vujović, dodajući da je "dopunska komponenta plaćanje otpremnina radnika".
Na dnevnom redu je još jedan sporazum o zajmu sa EBRD-om, koji Srbija uzima za unapređenja zemljišne administracije.
Vujović je rekao da taj projekat podržava reformu katastra u Srbiji i njegovo dovođenje u sklad sa najsavremenijim svetskim dostignućima.
"Sprovođenjem ovog projekta ćemo za relativno mala sredstva dovesti Srbiju na nivo najrazvijenijih zemalja i najuređenijih zemalja u svetu sa stanovišta katastra", rekao je ministar.
Sporazumom o zajmu predviđeno je da Srbija od EBRD-a za projekat zemljišne administracije dobije pozajmicu od 36,2 miliona evra.
Period trajanja zajma je 15 godina, pri čemu je grejs period četiri godine, a kamatna stopa je šestomesečni euribor plus varijabilna marža, koja trenutno iznosi 0,4 odsto.
Poslanici će razmatrati i Predlog odluke o programu zvanične statistike u periodu od 2016. do 2026. godine, ratifikaciji Sporazuma vlada Srbije i Moldavije o ukidanju viza za državljane dve zemlje i Sporazuma vlada Srbije i Finske o bavljenju plaćenim poslovima članova porodica zaposlenih u njihovim diplomatskim misijama, konzularnim predstavništima ili misijama pri međunarodnim vladinim organizacijama.
Takođe, raspravljaće se i o potvrđivanju konvencija o pojednostavljenju trgovanja robom i o zajedničkom tranzitnom postupku.
Na dnevnom redu je i potvrđivanje Konvencije o zajedničkom tranzitnom postupku, kao i Konvencije o pojednostavljenju formalnosti u trgovini robom.
