Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Mar.2010, 10:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poslanici o Predlogu zakona o amnestiji

BEOGRAD - Poslanici Skupštine Srbije završili su danas načelnu raspravu o Predlogu zakona o amnestiji, a rad će nastaviti sutra raspravom o Predlogu izmena zakona o katastru.

Ministarka pravde Snežana Malović izjavila je danas da se za krivična dela za koja se predlaže amnestija vodi oko 5.000 postupaka i to uglavnom protiv građana Srbije koji žive u inostranstvu, te da je jedan od ciljeva predloženog akta sprečavanje odliva srpskih državljana.

Malović je, obrazlažući >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << poslanicima Predlog zakona o amnestiji, navela i da se, prema dostupnim podacima, u inostranstvu nalazi oko 140.000 vojnih obveznika, od čega oko 44.000 čine regruti, a da se godišnje, na zahtev oko 5.000 vojnih obveznika, donese rešenje o produženju regrutne obaveze.

Ministarka je objasnila da znatan broj vojnih obveznika u inostranstvu objektivno nije u mogućnosti da ostvari kontakt sa diplomatsko-konzularnim predstavništvima radi regulisanja vojne obaveze zbog udaljenosti, nedovoljne informisanosti, troškova, kao i da opravdano strahuju od eventualnog hapšenja prilikom povratka u Srbiju.

"Izvestan broj državljana Srbije koji borave u inostranstvu, a nisu regulisali vojnu obavezu, opredeljuje se za ispis iz državljanstva Srbije, pa je evidentna potreba naše države da spreči odliv naših državljana, a naročito mladih", rekla je Malović.

Predlogom zakona o amnestiji, prema njenim rečima, daje se amnestija za određena krivična dela protiv Vojske Srbije i to za izbegavanje vojne obaveze, izbegavanje popisa i pregleda, neizvršavanje materijalne obaveze, izbegavanje vojne službe onesposobljavanjem i obmanom i samovoljno odsustvovanje i bekstvo iz Vojske Srbije.

Predlogom zakona se propisuje da se amnestija daje za period od 18. aprila 2006. godine, kada je donet prethodni zakon o amnestiji za ista krivična dela, a do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Ministarka je navela da je amnestija akt političke volje najviših organa državne vlasti i da se njom poimenično neodređenim licima daje oslobođenje od krivičinog gonjenja ili potpuno ili delimično oslobođenje od izvršenja kazne, zamenjuje izrečena kazna blažom, daje rehabilitacija ili se ukidaju pojedine ili sve pravne posledice osude.

Taj zakonski predlog predviđa da se postupak neće pokrenuti ukoliko protiv tih osoba nije već pokrenut, a da će biti obustavljen ukoliko je u toku, dok će oni kojima je pravosnažno izrečena kazna zatvora biti oslobođeni te kazne u celini, ili u delu koji nije izvršen.

Ako se osobe na koje se amnestija odnosi nalaze u pritvoru, nadležni sud će doneti rešenje o ukidanju pritvora i odrediće da se odmah puste na slobodu.

Za one koji se nalaze na izdržavanju kazne zatvora rešenje o oslobođenju od daljeg izdržavanja doneće prvostepeni sud opšte nadležnosti na čijem se području nalazi kazneno-popravi zavod, odnosno okružni zatvor.

Za lice protiv koga se vodi krivični postupak, ili je taj postupak pravosnažno okončan, rešenje o amnestiji donosi nadležan sud prvog stepena po službenoj dužnosti.

Brisanje osude iz kaznene evidencije obaviće po službenoj dužnosti organ koji vodi kaznenu evidenciju, u roku od tri dana od dana stupanja na snagu zakona.

Poslanici su u dosadašnjem toku prve sednice prolećnog zasedanja, koja je počela 2. marta, razmotrili u načelu 14 zakonskih predloga, od ukupno 38 zakonskih predloga i drugih akata koji su na dnevnom redu.

Poslanici naprednjaka i radikala istakli su danas da predloženi zakon o amnestiji dovodi u neravnopravan položaj građane koji su ispunili vojnu obavezu i one koji to nisu i da je osnovna intencija da treba vršiti krivična dela izbegavanja vojne obaveze. Liberalno-demokratska partija je najavila podršku tom predlogu zakona.

U načelnoj raspravi o Predlogu zakona o amnestiji, vladajuća većina je odbacila kritike i navela da je osnovna poruka osobama koje se amnestiraju, među kojima je najviše mladih iz dijaspore, da neće biti krivično gonjeni.

Naprednjaci su naveli da amnestija onih koji su od aprila 2006. izbegli vojnu obavezu "nema smisla prema onima koji su je ispunili" I pri tom bili odvojeni od porodice, posla, druženja.

Oni su upitali čemu krivično delo izbegavanja vojne obaveze ukoliko vlast "neprekidno" amnestira one koji su izbegli tu obavezu od oktobra 2000. godine.

"Kada bih znao da ste pripremili zakon kojim će služenje vojnog roka da bude dobrovoljno, ja bih glasao za ovu amnestiju, ali kako znam da će posle stupanja na snagu ovog zakona biti lica koja će izbegavati vojnu obavezu, a znaju da će biti amnestirana, onda ne znam kako da se postavim prema ovome", rekao je lider SNS Tomislav Nikolić.

Radikali smatraju da će usvajanjem predloženog zakona o amnestiji budućim regrutima biti poslata poruka da ne treba da idu u vojsku, kao i da mogu da se nadaju istoj sudbini koju će imati 5.000 lica, prema kojima se trenutno vode postupci.

I naprednjaci i radikali su istakli da je u republički parlament danas trebalo da dođu ministar odbrane i predsednik države i da poslanicima predoče strategiju države u pogledu budućeg razvoja Vojske Srbije i neophodne profesionalizacije, čime bi, kako su rekli, bio rešen i problem izbegavanja vojnog roka.

Na neophodnost reformi vojske ukazao je i LDP, koji je naveo da je u tom procesu neophodno i članstvo Srbije u NATO i profesionalna vojska.

LDP je najavio podršku predloženom zakonu, navodeći da ne treba brinuti da će posle njegovog usvajanja biti više onih koji će izbegavati vojnu obavezu.

Oni su naveli da u procesu donošenja tog zakona "postoji osećaj dvostrukih aršina", da je država dužna da onima koji su ispoštovali vojnu obavezu pokaže da ceni taj gest, ali da je potrebno da pokaže i razumevanje prema onima koji iz uverenja i drugih razloga to nisu uradili.

Poslanici liste "Za evropsku Srbiju" naveli su da je amnestija "delikatno pitanje", ističući da su građani koji su njom obuhvaćeni u većini slučajeva pripadnici dijaspore i da će donošenjem tog zakona njima biti poslata poruka da neće biti krivično gonjeni.

"Činjenica je da većina lica koja je obuhvaćena zakonom čine naši građani u dijaspori. Ovaj zakon će imati pozitivne efekte u tom smislu, jer ćemo mladima u dijaspori poslati poruku da neće biti krivičnog progona, ali time ne šaljemo poruku da krivična dela treba vršiti", rekao je poslanik tog kluba Vlatko Ratković.

On je dodao da je amnestija akt političke volje države za određenu grupu lica, da je predloženim zakonom predviđeno oslobađanje od gonjenja, izvršavanja kazne i njeno brisanje, kao i da se amnestijom prava trećih lica ne ugrožavaju.

Poslanici SPS-JS su takođe najavili podršku predloženom zakonu, iako se, kako su naveli, njegovim donošenjem postavljaju dva osnovna pitanja - ravnopravnost svih građana pred zakonom i status onih koji će posle stupanja na snagu zakona izbegavati vojnu obavezu.

"Ovaj zakon ima određene pozitivne strane, ali i dovodi u pitanje ravnopravnost građana", rekao je poslanik SPS-JS Petar Petrović i naveo da te dileme idu u prilog stavovima tih stranaka da što pre u vojni sistem treba uvesti profesionalnu vojsku.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...