Izvor: Southeast European Times, 03.Sep.2012, 14:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poseta Merkelove stavila Moldaviju na put ka Evropi

Poseta nemačke kancelarke Kišinjevu potvrđuje evropske aspiracije Moldavije, ali put ka Briselu je pun izazova, kažu analitičari.

03/09/2012

Pol Čočoju za Southeast European Times iz Bukurešta -- 3.9.2012.

Nedavna poseta nemačke kancelarke Angele Merkel Moldaviji pokazuje promenu u načinu na koji Zapad posmatra tu bivšu sovjetsku republiku, ali evropski izgledi zemlje nisu tako jasni kao što deluje u teoriji i predstoji puno prepreka, kažu analitičari >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << za SETimes.

Moldavija je ostvarila izvanredan napredak i postala je stub Istočnog partnerstva EU, rekla je ona tokom jednodnevne posete Kišinjevu 22. avgusta. Moldavija ima evropsku perspektivu, ali integracija zemlje u EU trebalo bi da se odvija postepeno, a prvi koraci biće sporazum o slobodnoj trgovini i pridruživanju, o kojem trenutno pregovaraju dve strane i treba da se potpiše krajem ove godine.

„Najvažnija poruka posete Merkelove jeste da se ona dogodila. Poseta je stavila Moldaviju na evropsku mapu“, rekao je Dan Dungačiju, direktor Instituta za međunarodne odnose Rumunske akademije i savetnik bivšeg moldavskog predsednika Mihaja Gimpua, u izjavi za SETimes.

„Uprkos tome, put Moldavije ka EU nikada nije bio nepovratan. Kišinjev nema bilo kakvih garancija, nije potpisan bilo kakav dokument da je na kraju puta ulazak u EU. Nažalost, Moldavija je deo gubitničkog paketa, Istočnog partnerstva, za razliku od zapadnog Balkana. Na stranu to da tamo ne postoji solidno prozapadno biračko telo“, rekao je on.

EU je pokrenula Istočno partnerstvo u maju 2009. godine, na inicijativu Poljske i Švedske, a njime je predviđeno jačanje odnosa Brisela sa šest bivših sovjetskih republika: Jermenijom, Azerbejdžanom, Belorusijom, Gruzijom, Moldavijom i Ukrajinom.

Drugi analitičari dele Dungačijevo mišljenje. „Ne postoji jasna perspektiva za integraciju Moldavije u EU“, rekao je šef rumunskog Centra za evropsku politiku Kristijan Ginea za SETimes. „Zemlja nema kritičan segment stanovništva koji želi da se pridruži EU i zato nema snagu u pregovorima i reformski pokretač.“

U najnovijoj anketi moldavskog Instituta za javnu politiku, 57 odsto ispitanika odlučilo se za pridruživanje zemlje Evroazijskoj uniji, inicijativi Moskve za stvaranje ekonomske protivteže EU.

Merkel je takođe pozvala proevropsku vlast u Kišinjevu da obnovi nastojanja za rešavanje zamrznutog pridnjestrovskog sukoba. „Mislim da i tu moramo da napredujemo korak po korak, da imamo strpljenja“, rekla je ona, ističući da misli da je format 5+2 (OEBS, Rusija, Ukrajina, EU i SAD, plus Moldavija i Pridnjestrovlje) najbolji pregovarački okvir.

Ali, Dungačiju je istakao da je Merkelova poslala kontradiktorne poruke. „Ona je prvo rekla da Nemačka ne toleriše sfere uticaja u 21. veku, aludirajući na Rusiju, a onda da je pridnjestrovski sukob osnovni uslov za pridruživanje Moldavije EU. Ali, druga poruka je ravna davanju Rusiji prava na veto na pridruživanje Moldavije tom komunitarnom bloku. Pridnjestrovlje je i dalje najveća glavobolja Moldavije“, rekao je on.

„Moldavija je sa Pridnjestrovljem kao Srbija sa Kosovom, jer nijedna ne može da uđe u EU bez konačnog rešenja tih situacija“, navodi Ginea.

Separatistički region Pridnjestrovlje, koji se nalazi na levoj obali Dnjestra, odvojio se od Moldavije 1990, zbog strahovanja od ujedinjenja sa Rumunijom. Taj korak je dve godine kasnije doveo do rata, u kojem je 1.000 ljudi izgubilo živote i zbog kojeg je Rusija odlučila da pošalje, kako ih naziva, mirovne snage. Oko 1.000 ruskih trupa i dalje je stacionirano u maloj separatističkoj republici.

U Kišinjevu, moldavski analitičari gledaju svetliju stranu posete Merkelove. „Samo prisustvo gospođe Merkel ovde potvrđuje da Zapad menja svoje viđenje Moldavije, koja se danas posmatra kao marljiv učenik Istočnog partnerstva“, kaže Vitali Ciobanu, moldavski pisac i politički analitičar, u izjavi za SETimes.

„Više od 21 godinu, od kada je Moldavija proglasila nezavisnost na ruševinama sovjetske imperije, zapadni kabineti zanemarivali su ovaj region, koji je smatran sferom ruskog uticaja. Ta percepcija se promenila posle antikomunističkog revolta u aprilu 2009. godine. Za ovdašnji narod njena poseta je kao tračak svetlosti“, rekao je on.

Nastavak na Southeast European Times...