Izvor: N1 televizija, 18.Maj.2016, 19:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posedovanja male količine droge daleko od dekriminalizacije
U Srbiji, prema poslednjim procenama, trećina zatvorske populacije su osuđenici zbog zloupotrebe droga. Zakon teško pravi razliku između korisnika narkotika, zavisnika i dilera, ali je Srbija i dalje još daleko od dekriminalizacije posedovanja malih količina opijata.
Posebnu grupu čine oni kojima su neki od opijata - posebno kanabis - terapija za koju tvrde da im pomaže u suočavanju sa teškim bolestima. Kanabisovim uljem u borbi sa simptomima multiple skleroze - gubitkom >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << vida, moći govora i otežanim hodanjem. Ana Antić je zbog posedovanja 20 grama kanabisa za preradu u te svrhe nedavno privedena u policiju.
"Biće pretpostavljam pokrenuta krivična prijava zbog gramaže koja spada pod taj član zakona da se krivično gonim. Ja nisam kriminalac, ja sam samo bolesna osoba koja želi da se leči", kaže Ana Antić.
Zakon ne prepoznaje ni zavisnike od droge. Za posedovanje opijata, uz krivično delo razbojništva, bivši zavisnik Marko Mandić osuđen je na dve godine zatvora.
"Meni je nađen metadon u kući, suđeno mi je zbog njega, suđeno mi je kao da je droga. Ja sam dobio zatvorsku kaznu kao da je droga, a oni to daju ljudima", navodi Mandić koji je član organizacije Izlaz.
Stručna javnost sada ponovo pokreće inicijativu da se kaznena politika promeni. Jer, zbog postojeće zatvori su prepuni.
Prema podacima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, broj osuđenih na zatvorske kazne za krivično delo zloupotreba droge kreće se od oko 1200 do 1700 godišnje, na prosek od oko 10.000 osuđenih. Taj broj ne uključuje one koji su u procesu, ili su samo konzumenti.
"Kaže se nekad da kaznena politika ne sme biti mreža koja hvata male ribe, a propušta velike. Već obrnuto. Mi ovim propisima se bavimo malim, sitnim ribama, a nismo postigli ništa spektakularno u suzbijanju onih krupnih oblika ovih krivičnih dela", ističe Milan Škulić.
A zdravstveni radnici poručuju - mere obaveznog lečenja, koje traju koliko i zatvorska kazna - do tri godine - kod zavisnika dugoročno daju bolje rezultate.
“Rezultazti lečenja su dobri i nekako zavisnici to shvate ozbiljno i ulažu napor da lečenje bude sa dobrim rezultatima i mislim da je onda to bolje nego da to vreme provedu u zatvoru, jer u zatvoru nema nekih rehabilitacionih terapijskijh programa koji su specifično namenjeni za zavisnike”, ističe direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti Mira Kovačević.
Kako saznajemo u Ministarstvu pravde, iako inicijativu do sada niko nije zvanično uputio radna grupa za krivični zakonik je upozata sa problemom i raspravlja o njemu.
Izvor: N1
.jpg)
