Izvor: Politika, 28.Jul.2013, 14:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Portret bez rama: Milutin Mrkonjić
Odlazak pre roka
Graditeljska i životna filozofija Slobinog ideologa javnih radova i bajkovitih svetova, koji je potom svoje levičarsko srce donirao Ivici, da mostove, autoputeve i brze pruge otvara pre roka, nije se ostvarila u njegovom drugom ministarskom mandatu. Mrka je otišao pre roka!
Iako je dugo odbijao takvu mogućnost, u finišu sage o promenama u vladi, Milutin Mrkonjić je ipak pristao da – rekonstruiše sam sebe. Ali, ko misli da je odlazak iz vlade >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << romantičnog badže crvenih, koji još veruje da je bilo moguće iskopati tunel do Sheveningena i vratiti Slobu kući, istovremeno i njegov oproštaj od politike, taj jednako veruje i u mogućnost da Stanija postane članica Kola srpskih sestara.
Kada je novinarima ispred sedišta SPS-a ministar saobraćaja u odjavnoj špici rekao: „Do viđenja, deco!” – sigurno je mislio da će se ponovo sresti. Ako ne u nekom drugom filmu, kako je sebe video senzibilni Boris, posle poraza od Tome, a ono najverovatnije u nekoj kancelariji, koja se već kreči za Mrku.
Kakva je to magija koja ga čini težim od mosta, i uvek, kada se čini da će da tresne o zemlju, sila političke teže ga, umesto na kadrovsku deponiju, katapultira u kabinet sa džinovskim radnim stolom, viski-barom i zidom dovoljno velikim da Mrka na njega okači Slobin portret? Ali, taj zid je dovoljno veliki da na njemu ima mesta i za postere Dačića, Vučića, Nikolića, Tadića...
To što je Toma Nikolić pre neki dan pozvao Mrku da odmah, čim ga Aca Vučić i Ivica Dačić demontiraju iz fotelje, pređe u Predsedništvo Srbije, iznenađenje je samo za one koji ne znaju koliko je ličnih mostova iza sebe sagradio sedamdesetjednogodišnji dinosaurus srpske politike.
Dobar sa svima, osim s rokovima, heroj radnih akcija i mašinovođa na brzim prugama, na liniji Prokop – Kineska četvrt, nekadašnji košarkaš Radničkog s Crvenog krsta, koji je devedesetih emigrirao u Evropolis, još od 32. godine je direktor. U srcu komunista, u duši slobista, u članskoj karti dačićevac, zapravo je sve vreme oko sebe okupljao „koaliciju Mrkinog spasa”. Za vreme Slobe, umeo je da čini opoziciji. Za vreme dosizma, činio je radikalima. Za vreme žutih, našao se naprednjacima. Otuda izbija njegova moć, kada ih sve redom prigrli na grudi, što posebno godi Velji, a onda ode sa Anom Bekutom, da slušaju ploče.
I to što se zagledao u pevačicu samo je dokaz njegove samouverenosti, makar ga Srbi proglasili za svog Zukorlića. Jer, ne zaboravimo da je heroj Mrka i dalje u braku.
Čak i prilikom izgradnje ljubavne infrastrukture, on simbolički pokazuje da je i modernista i tradicionalista. Pola srca daje Slobi, pola Dačiću. Ostale organe je zaveštao svima ostalima. I, u svim tim vezama, on nije licemer. On je samo, drug Mrka.
Aleksandar Apostolovski
objavljeno: 28.07.2013.
