Izvor: Politika, 10.Avg.2013, 22:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Portret bez rama: Hasan Rohani
Diplomatski šeik
Bio je jedini sveštenik u predsedničkoj trci 2013, a zbog političke odmerenosti i pragmatičnosti jedina nada potisnutih iranskih reformista.
Hasan Ferejdun Rohani je svoju dugu političku karijeru počeo kao često hapšen aktivista protiv režima šaha Reze Pahlavija. Dve godine pre islamske revolucije napustio je Iran da bi po Evropi agitovao za ajatolaha Homeinija.
Kao proveren kadar, odmah posle 1979. ušao je u Medžlis, i u parlamentu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bio pet uzastopnih mandata, kao poslanik, potpredsednik ili šef komiteta za odbranu ili spoljnu politiku.
Tokom rata sa Irakom ispeo se do položaja zamenika glavnokomandujućeg armije. Novi Vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei imenovao ga je 1989. za člana Vrhovog saveta nacionalne bezbednosti (VSNB).
Potom se oprobao u prvoj rundi iranskih nuklearnih pregovora sa Zapadom. Stekao je naziv „diplomatskog šeika” i pokupio pohvale kada je mobilnim pozvao Vrhovnog vođu i ubedio ga da suspenduje aktivnosti na obogaćivanju uranijuma. Rezultat je oktobra 2003. bio sporazum koji se držao do 2005.
Tada se zamerio konzervativnom krilu, među njima i Mahmudu Ahmadinežadu.
Kada je ovaj prvi put izabran za predsednika 2005, Rohani je posle 16 godina podneo ostavku na mesto sekretara VSNB. Približio se bivšim predsednicima Hašemi Rafsandžaniju i Mohamadu Hatamiju i njihovim pragmatsko-reformskim frakcijama.
Otvoreno je podržao velike proteste posle predsedničkih izbora 2009. rekavši da su oni ne samo pravo, već i obaveza birača koji smatraju da su pokradeni.
Predsedničku kampanju otvorio je u martu. Osvojivši preko 50 odsto glasova, pobedio je neočekivano ubedljivo već u prvom krugu.
Rođen je 1948. u gradu Sorkeh u provinciji Semnan, oko 200 kilometara istočno od Teherana. Odrastao u religioznoj porodici, upisao se 1960. u medresu a godinu dana kasnije se preselio u sveti grad Kom. Negde u to vreme je uzeo novo prezime Rohani, što je i naziv na farsiju za šiitsko sveštenstvo.
Primljen je na teheranski univerzitet gde je nastavio studije islamskog prava, a kao neko koga je zanimalo zapadno obrazovanje doktorirao je na Univerzitetu Kaledonija u Glazgovu. Objavio je stotinak knjiga i naučnih radova i tečno govori engleski i arapski.
Rohani svakako nije Ahmadinežad, ali će nastaviti da se bori za pravo svoje zemlje na mirnodopsku upotrebu atoma. „Razgovori, ne pretnje”, biće njegov kredo u rešavanju nuklearnog problema posle čega bi mogao mnogo lakše da da liberalizuje Iran, učini ga ekonomski efikasnijim,79 miliona Iranaca oslobodi sve pogubnijih sankcija i zemlju konačno izvede iz izolacije.
Boško Jakšić
objavljeno: 11.08.2013
