Izvor: Vesti-online.com, 15.Sep.2012, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Portparol koljača

Nataša Kandić, borac za ljudska prava svih osim Srba, leži na drvenoj klupi dok je drže dvojica srpskih ultranacionalista, obaška omamljeni nagradom koju će dobiti ukoliko njeno srce dobije neki bogati Švaba, Amerikanac ili Turčin...

Milan Jovanović

Treći srpski ultranacionalista, sledeći uputstva prisutnih paramedicinara, improvizovanim četničkim bajonetom pravi rez od grkljana do kraja grudnog koša, dok Nataša vrišti:

- Bože, ne koljite me, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << ne koljite me...!

Srpski ultranacionalista, dok mu uprkos srpskom ultranacionalizmu ruke drhte i povraća mu se, vadi srce Nataše Kandić.

Nataša Kandić umire sa slikom majke/oca u džepu, srce pakuju u led, hitno ga ekspeduju na Aerodrom "Nikola Tesla" i vanrednim, noćnim letom ga šalju za Rusiju, gde ga čeka teško bolesni gubernator neke od Putinovih oblasti, koji skače od sreće jer mu je Natašino srce produžilo život.

Srpski mediji objave stravično svedočenje srpskog koljača koji kaže da ga je gonila savest, ali još više neki Koštuničini savetnici, pa je u strahu za goli život kontaktirao Tiranu, Prištinu i Vašington gde je dobio preko potrebnu zaštitu da bi svedočio i raskrinkao sva zverstva srpske paravojske i Miloševićevih sledbenika.

Onda se Nataša Kandić probudi iz tog strašnog košmara...

Samo nekoliko sati pošto je zaštićeni Vukčevićev svedok opisao njenu smrt, koju je pripisao nekom jadniku u tanjušnom džemperu, pa zamisli još i Srbinu čije se kosti više ne znaju, a kamoli srce koje crvi kao poslasticu prvo pojedu.

Kad ga nađu.

Nataša je, onda, uz olakšanje zaključila da su i iskaz, i video zapis, i zverski ritual nad živim čovekom/dečakom, bili samo san tužioca Vukčevića i zamenika Vekarića, tak' zgodno tempiran uoči velike žurke koljačke Tačijeve države, ne bi li se kredibilitet (budućeg) najmlađeg evropskog člana stavio pod pitanje.

I da je tužilac uznemirio srpsko javno mnjenje, tvrdeći da nije moguće da koljač-amater izvadi srce i spakuje ga na led, a potom na avion za Tursku, gde će ga ugraditi nekom begu, paši, ili sultanu, zavisno od kvaliteta.

Kaže Nataša: tužilac je nasekirao ljude sa slabim srcem. Tužilac je, o Bože, upozorio ključne igrače koji će sad pobeći uplašeni iskazom svedoka-koljača. Tužilac je, o grozne li namere, tempirao vreme da pokvari žurku Tačija i Sonje Biserko, slavlje demokratski zrele i punokrvne države Kosovo, umesto da je Beograd poslao delegaciju da čestita kasapnici od države što je kroz mašinu za mlevenje mesa proturila stotine mučenika i ostala nekažnjena.

Iskreno se nadam da će Nataša Kandić da sanja kako priučeni lekar viče: "Brže, seci, kasnimo!", da u snu gleda kako joj bajonetom razdvajaju pluća na pola, hvataju rukom srce koja i dalje kuca i seku aortu, dok drugi priučeni medicinar cupka sa limenkom punom leda koju čeka avion sa turskom zastavom.

Pare i politika su jedna stvar, čestitanje koljačima na državi nekako može i da se proguta, ali smejanje momku malo starijem od srednjoškolca koji vrišti dok ga kasape i vade mu srce koje još kuca je zločin.

Gori od onog o kome priča svedok, kome je savest proradila onda kad su mu sunarodnici obećali sličnu sudbinu, onako, radi preventive.

On je progovorio. Da li zbog griže savesti, ili da sačuva živu glavu, u krajnjoj liniji nije ni bitno. Ukoliko krvnike stigne pravda.

Stići će, ako da Bog, i Natašu Kandić.

I Sonju Biserko.

I Borku Pavićević.

Ona Božja. Zemaljsku će, zahvaljujući pravnoj anarhiji koja trpi svaku gadost i neljudskost, na žalost, izbeći.

Nastavak na Vesti-online.com...