Izvor: Blic, 12.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Portir video duha
LESKOVAC - Zaposleni u Narodnom muzeju tvrde da se u Gradskoj kući u centru Leskovca, koja je deo Narodnog muzeja i koja je leskovačkoj javnosti poznatija kao kuća Bore Piksle, pojavio duh. I to ne neki ružan i krezubi duh, već prelepa nasmejana devojka sanjivih očiju sa crnom bujnom raspuštenom kosom, koja noću luta po odajama kuće.
- Ovo nije ni vic, ni izmišljotina. Video sam je svojim očima - tvrdi noćni čuvar Petar Krstić čiju priču dodatnim detaljima potkrepljuju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i tri dame zaposlene u Gradskoj kući.
- Pre nekoliko dana posle ponoći otključao sam zgradu i upalio sva svetla, obišao prizemlje i otišao na sprat. Tu sam ostao pola sata čitajući knjigu, a zatim ugasio svetla i sišao u prizemlje. Smestio sam se u sobi sa otvorenim vratima, koja se nalazi pored ulaza. Nije prošao ni minut kad su su se iz dnevne sobe sa sprata začuli koraci. Njihov bat nastavio se preko hola i potom utihnuo nekoliko sekundi ispred velike slike na zidu, a potom se razlegao stepenicama. Odjednom sam video prelepu devojku sa crnom kolmovanom kosom kako silazi niz drvene stepenice, držeći se za ogradu. Bila je u beloj haljini i imala na glavi dijademu sa sitnim biserima. Ličila je na devojku sa one slike i izgledalo je kao da se spremila za venčanje. Smejala se uprtog pogleda ka ulaznim vratima, koja sam prethodno zaključao. Od straha sam se ukočio. Gledao sam je kao omađijan. Okrenula je glavu ka meni. Kada su nam se ukrstili pogledi, nestala je kao mehur od sapunice - priča uzbuđen domar.
Krstić je za sada jedini u Muzeju imao bliski susret sa utvarom, ali vodič u Gradskoj kući Suzana Ranđelović i Snežana Stojković, koja se brine o čistoći objekta, kažu da već izvesno vreme i tokom dana čuju bat koraka na spratu.
Etnolog Slađana Rajković ne može da objasni misteriju sa kućnim osvetljenjem.
- Ne znam u šta da verujem. Kao etnolog slušam razne priče o utvarama i vampirima, pa mi ni ova priča nije čudna. Mene samo čudi to što se ovde na misteriozan način pale i gase svetla, ili što sklopka na inače ispravnom strujomeru ispada, i to isključivo tokom noći - priča Slađana.
Suzana često i tokom dana čuje korake na spratu, a Snežanu, koja se u Muzeju zaposlila pre mesec dana i koja ujutru prva stiže na posao, pored lupnjave na spratu brinu i druge neobjašnjive pojave. - Ujutru zateknem upaljena svetlo u nekoj od soba, otvorene prozore ili prevrnute svećnjake i razbacane šolje po divanhani. Čuvari se kunu da sve uredno ostave, pa meni ne ostaje ništa drugo nego da za to okrivim utvaru - kaže Suzana.
I ostali u Muzeju potvrđuju da zatiču razbacane predmete i otvorene vrata i prozore ne samo u Muzeju već i u pomoćnim prostorijama.
Direktor Narodnog muzeja Veroljub Trajković, istoričar umetnosti, sa smeškom sluša jadanje svojih službenika.
- Sve je počelo pre mesec dana kada je u Gradsku kući došla Suzana. Možda je ona pokrenula duha jer, po priči domara, između njih ima neke fizičke sličnosti. A možda se sve to dešava zbog predstojećeg jubileja našeg muzeja - kaže Trajković.
Misterija u kući staroj 160 godina
Kuća Bore Dimitrijevića Piksle, poznatog Leskovčanina streljanog u toku Drugog svetskog rata, sagrađena je pre 160 godina, a u posedu Narodnog muzeja nalazi se od 1950. godine. Nema podataka o sudbini preostalih članova porodice Dimitrijević. Na vest o duhovima komšiluk se priseća da je Bora Piksla imao verenicu koja je umrla pre tri godine i koja se nikada nije udavala zbog ljubavi prema svom tragično stradalom vereniku. Bila je, kažu, raskošna crnka.
.jpg)
