Izvor: Večernje novosti, 18.Avg.2015, 15:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Porta kao krevet

VRELA avgustovska noć. Hiljadu ljudi pod vedrim nebom ostroškim. Spavaju. Manastirska porta kao ogroman krevet. Priljubljeni jedni uz druge, svi se nadaju da će osetiti isceliteljsku moć Svetog Vasilija. Leže i ispred kapije. Na zidovima. Pored automobila... svuda gde nađu slobodno mesto. Susret sa Ostrogom noću krajnje je neobičan. Lepota manastira uklesanog u kamenu i senka ovog živopisnog pejzaža - neizbrisivi su. Vernici podsećaju na azilante koji spavaju u parku na beogradskoj autobuskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << stanici. Ali, azilanti deluju bogatije i srećnije od ubogih hodočasnika umotanih u ispranu ćebad. U manastirsku portu ulaze dva bosonoga mladića sa kačketima na glavi. - Uvek ovako dolazimo i bosi idemo monaškom stazom. Nije nam teško da pešačimo kilometar uzbrdo. Staza je kamenita i teška za hodanje, ali Sveti Vasilije nas čuva. Kada se ide Vasiliju, dobro je namučiti se - kaže jedan od njih. Pokušavamo i mi da se smestimo. U prizemlju konaka ceo red naslagane ćebadi. Skoro do plafona. Gledamo ima li kakvih strunjača za spavanje. Zakasnili smo. Više ih nema. Tražimo slobodan prostor. Nekako ga nalazimo, ali san ne dolazi. - Došao sam što verujem - slušamo priču hodočasnika. - Srbin sam iz Crne Gore. U Mojkovcu ništa nema. Posla nema, para nema...Kad dođem ovde, sve mi krene. Vratim se rasterećen i srećan. Sveti Vasilije mi svaki put pomogne. Ponoć je prošla. Na zidiću sedi grupa mladih ljudi. Upoznajemo se. Kažu da su planinari iz Banjaluke. Često dolaze u Ostrog. - Volimo da spavamo ovde. Nosimo vreće za spavanje - kaže Dejan. - Ostrog ima svoje draži, neku neobičnu energiju. Čovek odlazi preporođen. Pored nas spavaju dva deteta. Mama ih povremeno ušuškava govoreći im: “Anđeli moji, spavajte.” Parkira se crni “audi”. Niko ne izlazi. Verovatno je vozač zaključio da mu je udobnije da spava u kolima. Prolaze dvojica sveštenika u neobičnim odeždama. Pitamo ih odakle su. Nekako nam objasniše da su Ukrajinci i da su došli da se pomole Svetom Vasiliju da spasi njihovu braću. Pažnju nam privlači mladić setnog pogleda. - Prošao sam tužne i ružne stvari. Ima nas dosta dece. Od malih nogu smo se mučili i radili - kaže on. - Ne znaju ljudi šta je to teška muka. Ona je mene dovela ovde. Stižu stranci sa šeširima i fotoa-paratima. Sveti Vasilije kao da kaže: “Brat je mio, koje vere bio.” Ovde su i muslimani, Albanci, Slovenci... Sreli smo i Iliju, Dalmatinca iz Benkovca, koji živi u Sidneju. Došao je u Herceg Novi na odmor. - Sanjam moje rodno selo. Zato sam ovde - kaže nam.KRŠTENjA TRIPUT NA DAN PUT prema manastiru je vrlo strm. Nepregledan i uzan. Hodočasnici pričaju da se nikad ništa loše na njemu nije desilo, jer Vasilije Ostroški čuva sve. Hodočasnici noće i u donjem konaku. Tamo je sve čisto i mirišljavo. U njemu, ipak, nema mesta za sve. Na platou, pored Donjeg manastira nalazi se Crkva Svetog mučenika Stanka. U njoj se svakodnevno krštavaju oni koji žele. Ovaj čin obavlja se u deset, dvanaest i dva sata popodne. Gužve su velike. Idemo da vidimo manastir. Zaključan je. Pored nas prolaze dve starije žene i sveštenik. Jedna od njih začuđeno kaže: “Ne mogu da verujem. Kada sam bila ovde pre trideset godina, bilo je više monaha, nego vernika.” - Manastiri su u starini ovde bili zapostavljeni - odgovara joj sveštenik. - Ko je god u Crnoj Gori pomenuo crkvu, završio je na Golom otoku. Setite se samo da su u Morači do 1968. vezivali konje za manastir. Manastirska trpezarija je otključana. Klupe deluju udobnije od prostrtog ćebeta na betonu. Ali sna nema. Ovde se kuvaju kafa ili čaj. Uz to dolaze i novi razgovori. - Muž me je zlostavljao. Prijavila sam ga. Nisam dobila pomoć od države i sve mi je oduzeto. Od kuće, imovine, do dece. On poznaje predsednika opštine. Izgubila sam veru u ljude i u život. Vasilije Ostroški mi je poslednja nada - budi nas priča Slađane iz Jorgovca. - Ne brini. Ovde ćeš dobiti sve što ti treba - teši je Čedomir iz Tivta. - Najbitnije je da očistiš dušu, imaćeš neiscrpno nadahnuće i očistićeš se od greha. U cik zore počela je molitva. Nebo je bilo vedro. Kao i uvek, pa čak i po kiši i po snegu, zbog mnogo vernika, održana je napolju. Posle se dugo, dugo čekalo da se priđe moštima Svetog Vasilija Ostroškog.LjUBAV PREMA SVETITELjU - NIJE važno gde spavate, ali svaki trud smatra se žrtvom kojom se dokazuje ljubav prema svetitelju - priča otac Sergej. - Nekoliko ljudi iscelilo se na licu mesta. Svedok sam tome. Najupečatljivije je trenutno isceljenje žene koja je imala cerebralnu paralizu. Noge su joj bile potpuno nerazvijene i ona je zbog velike vrućine imala bolove. Tražila je od porodice da je donese ovde da zamoli Svetog Vasilija da joj se smanje bolove. Posle dva minuta molitve noge su joj se ispravile. Vikala je: Ja hodam, hodam! Bilo je baš dirljivo. Svi smo zaplakali.

Nastavak na Večernje novosti...