Izvor: Politika, 17.Okt.2013, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Porođajne političke mu(ć)ke
Apsolutno ne razumem zašto je politička podobnost jednako važna kao i stručnost za vođenje ginekološko-akušerske klinike
Poslednje je vreme kada porodilište postane poprište političke borbe.
Imenovanje direktora,to jest v. d. direktoraGinekološko-akušerske klinike „Narodni front“u Beogradu, prerasta u svojevrsni politički skandal. Ta „afera“ najbolji je primer šta nam se zapravo događa pod sloganom „temeljne političke promene“ i „rekonstrukcije“. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Priča je u osnovi jednostavna: dosadašnjem direktoru GAK-a istekao je mandat i u zakonskom roku raspisan je konkurs za novog načelnika,na koji su se prijavili dosadašnji direktor Dušan Stanojević (koji navodno ima podršku UO i zaposlenih) i Snežana Rakić (uz navodnu podršku „državnog vrha“). Onog trenutka kada sam morao da otvorim zagrade iza imena kandidata jasno je da se ni u ovom slučaju zapravo ne radi o uspešnom vođenju GAK-a,već o borbi za partijsko osvajanje svih javnih institucija u državi. Naime, prema rečima nekih članova UO, oni su dobili direktivu od prvog potpredsednika Aleksandra Vučića, ministarke zdravlja Slavice Đukić-Dejanović, to jest od Vlade Srbije,da „zbog loše situacije u GAK-u ponište konkurs i za v. d. direktoraimenuju gospođu Rakić“. Naravno,i Vučić i Slavica Đukić-Dejanović su to demantovali. Ipak, vlada je imenovala gospođu Rakić za v. d. direktora.
Ovoje samo naizgled nevažna epizoda, ali je zapravo neporeciv dokaz da se nalazimo usred bespoštedne borbe za političko-partijski uticaj/kontrolu,koja se vodi na svim frontovima i svim nivoima. Doduše, umesto one uobičajene – vlast protiv opozicije, odnosno opozicija protiv vlasti, vode se dve borbe – jedna se vodi unutar vladajuće koalicije,a druga između opozicionih stranaka. Na nivou republičke vlasti borba se vodi za potpunu kontrolu od strane jedne partije, za svojevrsno ostvarenje koncepta „jednopartijskog pluralizma“,kome smo se svojevremeno smejali. Bojim se da ćemo, ako se (ili kada se) koncept ipak ostvari, gorko i dugo plakati.
U stvari, u vladi se samo traži svima prihvatljiva mera državne kontroleekonomije i svih drugih aspekata naših života, mera koja ne treba da zadovolji interese građana i društva u celini već da što bolje prikrije parcijalne partijske interese članica vladajuće koalicije. Da nema ni reči o direktnim interesima građana dokazuju sve duži spiskovi javnih preduzeća i lokalnih samouprava koji ne plaćaju poreze, doprinose za socijalnu i zdravstvenu zaštitu svojih zaposlenih i njihove dece, struju, vodu, komunalije...
Pritom, danas je valjda svima jasno da je,osim ekonomskog kolapsa, nezaposlenosti i bede, urušavanje pravnog sistema,jednako poguban „proizvod“ državne kontrole svega u Srbiji. Ukida se svaka nada da ćemo u skorijoj budućnosti postaviti čvrste temelje pravne države.
U slučaju „Porodilište“ vlada je svojom direktnom intervencijom ograničila zakonsko pravo UO i zaposlenih da utiču na izbor novog direktora i, onakousput, porekla sva svoja obećanja o departizaciji. Pravu prirodu te intervencije najbolje opisuje činjenica da je kandidat za direktora Stanojevićsvoje kolege zamolio da ne glasaju za njega,to jestda „ne učestvuju u bilo čemu što bi po njih moglo imati negativne posledice u smislu pretnji ili osvete bilo kakve vrste“.Dakle,pretnje i osveta se podrazumevaju, a pretnje i osveta su po definiciji nasilje. Olako prelaženje preko ove vrste nasilja, možda po merilima nekih „primerene“ ovom malom slučaju, posredna je legalizacija nasilja kao prihvatljivog načina političke borbe,koja je sve prisutnija i sve radikalnija recimo u borbi za vlast na lokalnom nivou. Nema lokalnih izbora u poslednjih nekoliko meseci a da nije bilo govora o pretnjama građanima,pa čak i prebijanju onih za koje se „osnovano sumnjalo“ da će glasati po svojoj slobodnoj volji. Ali, to je problem koji zaslužuje posebnu analizu pa ću se vratiti porodilištu.
Ne verujem da je država svojom intervencijom popravila „loše stanje u GAK-u“, naprotiv. Mislim da je povećala tenzije među zaposlenima,što će se, nadam se -malo, ali nesumnjivo odraziti i na kvalitet usluga koje se pružaju trudnicama. Pritom, apsolutno ne razumem zašto je politička podobnost jednako važna kao i stručnost za vođenje ginekološko-akušerske klinike? U kom mi to sistemu, u kom veku živimo?
Na sva moja pitanja, na dileme koje me muče, moj prijatelj, rezignirani optimista, miuz odmahivanje rukom kaže: „Ma... Živeće ovaj narod.“
Da li će?
Miljenko Dereta
objavljeno: 17.10.2013
