Izvor: RTS, 12.Apr.2011, 22:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Porodično nasilje
U proteklih šest meseci u Nišu su se dogodila dva dvostruka ubistva u kojima je počinilac nekadašnji partner. Da li društvo i institucije mogu da spreče nasilje i moguće krvoproliće?
Na osnovu prošlogodišnjeg istraživanja Ministarstva rada i socijalne politike, čak 54 odsto žena u Srbiji doživelo je neku vrstu porodičnog nasilja, a za samo godinu dana 31 žena je ubijena.
Krajem oktobra prošle godine u niškom naselju Duvanište mladić je nožem ubio >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << bivšu devojku, a nastradao je i komšija koji je hteo da je zaštiti. Prošle nedelje, u naselju "Branko Bjegović" bivši muž je ubio ženu, mesec dana nakon sporazumnog razvoda, a potom i njenu majku. U oba slučaja rođaci su tvrdili da su obaveštavali policiju o postupcima nasilnika.
Žene i kada smognu snage i hrabrosti da prijave nasilje u porodici nisu rešile problem, smatra štićenica prihvatilišta za žrtve porodičnog nasilja u Nišu.
Ona kaže da nije zadovoljna radom Centra za socijalni rad, zato što smatra da joj nisu pružili dovoljno podrške. Podnela je tužbu za razvod braka i tražila da se tužbom zaštiti i jedan od sinova koji trenutno živi sa suprugom, jer je on uvek bio na njenoj strani:
"Bez presude, koju čekam godinu dana, ne želim da se vratim kući jer se bojim katastrofalnih posledica. Suprug me je oduvek tukao... Sada, kako je stariji, još je i gore, ali je pred službama uvek bio slatkorečiv, tako da je na kraju on ispao žrtva."
Zakon je dobar ali nije dovoljan
Porodični zakon Republike Srbije definisao je nasilje u porodici kao ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice.
Koordinatorka niškog prihvatilišta Zdravka Gigov ocenjuje da je saradnja institucija prilikom samog prihvata žrtava dobra, ali kaže da ima problema u takozvanoj preventivi.
Podrška cele lokalne zajednice treba da bude bolja, ističe Zdravka Gigov: "Generalno, institucije bi trebalo mnogo efikasnije da reaguju na svaku prijavu nasilja, kao i da provere svaku sumnju da nasilje postoji. Sama činjenica da su se u Nišu u poslednjih šest meseci dogodila dva dvostruka ubistva govori u prilog tome da je nasilje u porastu i da su posledice sve katastrofalnije. Svi mi imamo podatke o tim porodicama i sve može da bude važno za donošenje odluke o tome da li je nasilnik već poznat policiji, da li je sklon takvom ponašanju, da li je u toku proces za razvod braka."
Okolnosti pojedinačnog slučaja određuju reakciju institucija
Prema rečima Bratislava Timotijevića, iz Policijske uprave Niš, policija ima ovlašćenja da nasilnika zadrži 48 sati u tzv. policijskom pritvoru ili da ga liši slobode i, uz krivičnu prijavu, sprovede istražnom sudiji koji mu može odrediti pritvor do 30 dana.
"Policija poslednjih godina rasvetljava i slučajeve stare po nekoliko godina, jer je tek nedavno članom 194 Krivičnog zakonika porodično nasilje definisano kao krivično delo", naglašava Timotijević.
Ipak, u većini slučajeva žrtva je ta koja se smeštajem u prihvatilište sklanja od nasilnika, ali to je samo kratkoročno rešenje. U prihvatilištu žrtva može da boravi trideset dana, a u izuzetnim situacijama boravak može da bude produžen.
U Nišu bi narednog meseca trebalo da počne da radi i Sugurna kuća. Ono što bi bilo dobro za celu Srbiju jeste da se stvore mogućnosti za bolju materijalnu podršku žrtava porodičnog naselja, kaže Svetlana Mančić, psiholog Centra za socijalni rad.
Devet od deset žena koje trpe porodično nasilje ekonomski su potpuno zavisne od supruga. "Najčešće su žene žrtve nasilja", ističe Svetlana Mančić. "Posle boravka u prihvatilištu one uglavnom nisu u stanju da sebi obezbede drugi boravak, a to ne može da im obezbedi ni Centar za socijalni rad."
U mnogim evropskim zemljama krivično odgovoran može da bude i komšija koji ne prijavi porodično nasilje. Kod nas, nažalost, dok se nasilje dešava, većina ljudi "gleda svoja posla" i skoro da nema slučajeva da je komšija prijavio svog komšiju zato što bije ženu i decu.
