Izvor: RTS, 18.Apr.2014, 10:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Porodične firme bez podrške

U Srbiji nema posebnih podsticaja za poslovanje malih i srednjih preduzeća, iako su najdominantniji oblik preduzetništva u zemljama u tranziciji. Ona čine 70 odsto ukupnog broja kompanija u svetu i otvaraju tri četvrtine novih radnih mesta.

U domaćoj fabrici mikrokontrolera - procesora za raznovrsne elektronske uređaje, Katarina radi na pakovanju komponenti na matične ploče. Dnevno sa kolegama završi od 80 do 100 ploča za procesore.

"Trenutno imamo order od >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << 400 komada. Dodajemo otpornike letvice, prekidače - sve što spada u 'tru hold' komponente", kaže radnica Katarina Savković.

Dragan kontroliše i prepravlja modele ako dođe do namenskih promena ili ako ne prođu test.

"Svi oni proizvodi koji ne prođu test, dođu na pregled i doradu gde se utvrđuje da li je problem u proizvodnji ili je neispravna neka komponenta", kaže elektrotehničar Dragan Erski.

Počeli su bez ičije pomoći, kao mala porodična firma, a sada zapošljavaju više od 60 radnika i izvoze u 110 zemalja. Kažu - za uspeh ne treba mnogo.

"Da recimo programiraš, treba ti 20 do 30 hiljada dinara za laptop, šolja kafe i već u svojoj kuhinji imaš radno mesto i možeš da prodaš taj proizvod na internetu. Nisu potrebna ne znam kakva ulaganja", kaže Nebojša Matić, vlasnik i direktor firme "Mikroelektro".

Prema podacima Evropske komisije, 75 odsto privatnih firmi u Hrvatskoj su porodične, a 50 odsto radno sposobnog stanovništva zaposleno je u takvim firmama. Nemaju beneficija, mada se razgovara o tome da se zapošljavanje članova domaćinstva tretira kao 'start ap', pa da doprinosi na plate i poreze budu manji.

"Između tri do pet hiljada evra je bio temeljni kapital. Sad su omogućili da se to radi za 100 do 150 eura registracije, s tim da ste obavezni da se u dve do tri godine dokapitalizuje puna vrednost kompanije, što je naravno za mlade ljude izvrsna stvar", kaže Natalija Pekić, ekonomista iz Hrvatske.

Fijat, Henkel, Ikea - takođe su porodična preduzeća koja su profesionalizovala upravu, postala multinacionalna i zapošljavaju na hiljade ljudi. Za uspeh, ipak, nije dovoljan samo trud, nego i poznavanje psihologije, ekonomije, pravnih i poreskih propisa.

"U regionu jako fali znanja i tu bi mogla država napraviti nešto, recimo podsticati neku obuku konsultanata, neku edukaciju da napravimo neke ekipe profesionalaca koje će sutra biti u stanju da pomognu tim preduzećima", smatra profesor Jaka Radnjal iz Slovenije.

U pojedinim zemljama, prelazak vlasništva sa roditelja na decu država oporezuje i do 50 odsto, zbog čega se naslednici često odluče da prodaju preduzeće.

Osnivači uglavnom ne žele da porodični posao predaju drugome i čim njih nestane rast takvog preduzeća se zaustavlja.

Rešenje za stručnjake je zapošljavanje menadžera, što bi perspektivnim firmama obezbedilo dalji rast i povećanje broja zaposlenih.

Nastavak na RTS...