Izvor: Blic, 13.Nov.2010, 01:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Porodice iz Grmeča bez struje šest meseci
„Mama, prvo ću da završim domaći zadatak dok ima svetla, a posle ću da jedem”, dovikuje sedmogodišnja Nađa dok utrčava u svoju kuću u naselju Grmeč. Spušta ranac i seda za sto. Kada se smrkne, njeni roditelji pale dva fenjera, jedino čime mogu osvetliti sobu. Bar toliko da jedni drugima vide lica.
Porodica Alijević, zajedno sa još dvadesetak drugih u zemunskom naselju Grmeč, već šest meseci živi bez struje. U zidanoj kući od petnaestak kvadrata ugašeni stoje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << televizor i kompjuter.
- Kupili smo ih za našu decu. Sada izbegavaju i da ih pogledaju. Nekada noću, u mraku, uhvate daljinski, ali se sete da struje nema i odmah ga spuste na sto - priča Zuhra Alijević, majka još dva dečaka koji takođe idu u školu i dobri su đaci.
Najponosnija je, kaže, što nisu ponavljali razred ni kada su počeli da žive u mraku.
- Kada ima puno da se uči, sednem na bicikl i odem kod drugara. Puste me da ostanem do kasno. Tada tata jedan fenjer ostavi ispred kuće, jer nema uličnog osvetljenja, a put nije asfaltiran pa mogu da padnem i povredim se - kaže petnaestogodišnji Senad, koji uči za mesara.
Ne vole samo kada ih neko sažaljeva. Vole, kažu, da rade i posla uvek ima. Zuhra čisti po kućama, a muž Severdžan radi na građevini. Imaju dovoljno ušteđevine da kupe i veš mašinu, ali čemu kada struje nema.
- Ma ne mrzi me da perem na ruke, ali nekad ne stignem, a učiteljice me onda grde da su deca prljava. Sada je hladnije i teže ih nateram da se okupaju u lavoru. Molim ih i kažem kako sam baš ugrejela vodu, da pipnu kako je topla, ali oni se žale da je hladno i mračno. „Mama, okupaćemo se kad svane, ne brini”, kažu mi, a mene nešto onda preseče u grudima - očajna je Zuhra.
Dok ispijamo kafu koju nam je Zuhra skuvala na plin, časovnik otkucava pet sati. Senad pali fenjere i izvinjava se što zbog učenja ne može da se priključi razgovoru. Mučnu tišinu prekida Nađin uzdah.
- Za dva sata treba da počne „Sunđer Bob”. To je moj omiljeni crtani - kaže Nađa dok prstom uvija kosu. Na vrata kuca komšija Dragan. Došao je da prekrati vreme u mraku.
- Ona moja dečurlija izašla u dvorište da ne sede po mraku. Samo je trudna snajka ostala da leži u krevetu, kaže da je umorna. Ma, znam da nije umorna, pasji je ovo život - priča Dragan, inače zaposlen kao perač autobusa u GSP. Odmahuje rukom prema nama.
- Nemojte nas tako gledati. Mi smo zaposleni, a naša deca idu u školu. Sagradili smo male kuće ovde na brdu, kod Novosadskog autoputa, da nikom ne smetamo. Želeli bismo da imamo struju, ali i ako je ne dobijemo, život teče. Samo neka smo zdravi - kaže Dragan.
Nesporazumi sa „Elektrodistribucijom”
Stanovnici Grmeča, naselja koje postoje već 30 godina, nikada regularno nisu imali struju. Više puta su se priključivali „na divlje”, ali poslednjih šest meseci više ni to ne mogu. Oni tvrde da su sa EDB prvobitno imali dogovor da prikupe potrebnu dokumentaciju, među kojom i zahteve za legalizaciju, što su i učinili. Međutim, u EDB sada traže i vlasnički list, koji ove porodice ne mogu da im daju jer je proces legalizacije tek počeo.
.jpg)
