Izvor: B92, 10.Feb.2022, 23:01

Porodica, deca i psihologija: Ima li kraja suparništvu braće i sestara

Većina braće i sestara svađa se i međusobno takmiči u detinjstvu. Međutim, za neke se taj sukob nikada ne završava.

Rouzen kaže da se u mladosti često sukobljavala sa braćom, koja su blizanci i skoro tri godine su mlađi od nje.

"Oni su bili pravi dvojac, tim za sebe, tako da je uvek bilo dvojica protiv jedne", kaže Rouzen, četrdesetšestogodišnja majka koja živi u Nju Džerziju, u SAD.

Kaže da se taj konflikt delimično još uvek održao i da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se povremeno oseća kao da se od detinjstva ništa nije promenilo.

"Mi smo veoma, veoma različiti. Kao da smo bili u drugačijim svetovima, a mislim da je to sada deo problema i sa moje dvoje [dece]."

Međutim, za druge to rivalstvo opstaje i kasnije.

Anketa u kojoj je učestvovalo više od 2.000 odraslih u Ujedinjenom Kraljevstvu, sprovedena u okviru reklamne kampanje za seriju "Naslednici" (u kojoj se braća i sestre neprestano trude da budu bolji jedni od drugih) pokazala je da više od polovine ispitanika i dalje oseća da postoji takmičenje.

Pedesetjedan procenat ispitanika izjavio je da ima trajno takmičarski nastrojen odnos sa braćom i sestrama, kao i da se takmiče u vezi sa svim, od toga ko ima sopstvenu kuću u vlasništvu do toga ko će biti domaćin porodičnih skupova.

Neki stručnjaci se slažu da se trajanje tih konflikata zaista otegne.

Suparništvo između braće i sestara možda ne deluje iznenađujuće tokom detinjstva.

Međutim, mnogi, poput Rouzen, još uvek osećaju taj konflikt, dugo pošto su se iselili iz domaćinstva koje su delili sa braćom i sestrama.

Zbog čega to takmičenje istrajava i da li smo uopšte u stanju da ga prevaziđemo?

"Kao ljudska bića, usmereni smo na poređenje", objašnjava Šon D. Vajthed, profesor ljudskog razvoja na studijama o porodici na Državnom univerzitetu u Juti, u SAD.

"Braća i sestre pružaju prirodnu tačku poređenja. Oni su u vašem domu, odrastaju sa vama, uglavnom ih od vašeg uzrasta deli nekoliko godina, u proseku.

Nalaze se u istom okruženju i istoj kući, pa predstavljaju dobru osnovicu za poređenje."

Primera radi, braći i sestrama je lako da porede školski ili sportski uspeh ili da se nadmeću oko toga ko je "miljenik" roditelja, s obzirom na to da često imaju slična iskustva (kao što je pohađanje iste škole).

Što su deca približnijeg uzrasta, utoliko intenzivnije može biti suparništvo između njih.

Ta prirodna sklonost da se poredimo sa drugim ljudima potencijalno predstavlja glavnu pokretačku snagu takmičenja između braće i sestara.

To je, naročito, kaže dr Rad, zato što uglavnom najviše vremena u detinjstvu provodimo sa braćom i sestrama, usled čega ih najbolje poznajemo.

Čini se "prirodnim" da se braća i sestre koji su u istom okruženju i bave se istim hobijima međusobno suprotstavljaju i sukobljavaju.

Međutim, čak i braća i sestre koji se ne takmiče u istim aktivnostima svejedno takođe pronalaze načine da se nadmeću.

Vajthed kaže da neka deca nastoje da se izdvoje i budu drugačija od braće i sestara, u nameri da smanje nadmetanje - naročito ako su sličnih godina kao njihovi braća i sestre.

"To bi, u teoriji, smanjilo rivalstvo", kaže Vajthed, "ali istraživanja su pokazala mešane rezultate".

To je potvrđeno i Rouzeninim iskustvom - kako sa sopstvenom braćom, tako i između njene dece, Rouzen kaže da su razlike glavni pokretači konflikta.

Njena kćerka je talentovana za sport, dok je njen sin prirodno nadaren za postizanje školskog uspeha.

Rouzen kaže da, pošto njena kćerka mora mnogo više da se trudi da bi imala dobre ocene, razlike između njene dece postale su stalni izvor sukoba između njih.

"Mnogi, mnogi nastavnici, pa čak i neki članovi porodice, oduvek su komentarisali koliko je moj sin pametan", kaže Rouzen.

"Znam da je to bolna tačka za moju kćerku."

Takođe je uobičajeno da se želja za takmičenjem pojača u tinejdžerskim godina, kaže dr Rad, usled toga što "roditelji ili škola ili bavljenje sportom stvaraju očekivanje da sve treba da bude takmičenje".

Ipak, čak i kada se kasnije tokom života razviju pojedinačne ličnosti braće i sestara, razlike između njih mogu da nastave da izazivaju takmičenje i konflikte, naročito ako se radi o braći i sestrama koji su odrastali u istom domaćinstvu ali su postali međusobno veoma različiti.

Čak i kada budu na odvojenim životnim putevima, kaže dr Rad, "to ne znači da se neće svađati i kasnije kroz život".

Drugi važan pokretač suparništva između braće i sestara je ideja pravičnosti, koja je, smatra Vajthed, za decu suštinski značajna.

"Roditelji će mlađoj deci verovatno dozvoliti određene povlastice ranije nego što su to učinili sa starijom decom", kaže Vajthed.

"Ako roditelj detetu od 12 godina kaže da može da ostane budno do 10 sati, možda će to dozvoliti i detetu od 10 godina, jer roditelji ne žele svađu."

Ako mlađoj deci nešto bude dozvoljeno u mlađem uzrastu nego što je bilo dozvoljeno starijem bratu ili sestri, "stariji brat ili sestra će možda smatrati da to nije pravično.

To dovodi do konflikta", dodaje Vajthed.

Takođe, ispostavlja se da se dešava da odrasli braća i sestre ne "prerastu" želju za pravičnošću.

Naprotiv, potreba za pravičnošću jedan je od faktora koji može da produži rivalitet između braće i sestara i u odraslom dobu, kaže dr Rad.

"Ako pogledamo ljude koji su u sukobu, čini se da postoji implicitna ideja da ako potiču sa istog mesta, iz iste porodice, da je jedino pošteno da budu slični, odnosno ravnopravni", kaže dr Rad.

"Problemi nastaju kada jedno od braće i sestara ima utisak da nešto u njihovim životima nije fer.

Međutim, određen nivo suparništva između odrasle braće i sestara nije u potpunosti loš.

Više od četvrtine ispitanika ankete u okviru reklamne kampanje za seriju Naslednici reklo je da se sa braćom i sestrama takmiče u ispunjavanju karijernih ciljeva, dok je 15 odsto ispitanika izjavilo da im je suparništvo pružilo motivaciju u karijeri.

Skoro dva od 10 ispitanika čvrsto veruju da im je rivalstvo sa braćom i sestrama omogućilo da postignu više u životu.

Stoga, mala količina rivaliteta može biti zdrava, a i sasvim prirodna.

Međutim, nije datost da će se svaka grupa braće i sestara takmičiti do kraja života.

Mnogi će prestati da se svađaju u odraslom dobu.

Stručnjaci se slažu da ne postoji tačno jedan razlog zašto suparništvo između braće i sestara u nekim porodicama nestane, a u nekima ne.

"Najbolji pokazatelj za predviđanje odnosa u odraslom dobu je odnos u detinjstvu, ali ima prostora i za promene", kaže Vajthed.

Intenzitet rivalstva može da se smanji zbog vremenske i prostorne udaljenosti, kaže, pa može da se desi da braća i sestre koji žive na geografski udaljenim mestima ili koji se ne viđaju toliko često prirodno manje dolaze u sukob.

Na suparništvo takođe može da utiče i broj velikih promena koje se dogode u porodici, dodaje Vajthed.

"Kada se desi neki važan događaj, dolazi do promena. Neko se uda ili oženi, neko dobije dete, izgubi roditelja.

Sve su to događaji koji mogu da pomognu u drugačijoj orijentaciji odnosa."

Ako neki takav važan trenutak spoji braću i sestre, to može da pomogne u popravljanju problema.

Na kraju krajeva, ipak, po Vajthedovom mišljenju, odlučujući faktor u tome koja porodica će prevazići rivalstvo, a koja neće, svodi se na karakter pojedinaca.

"Odnos između braće i sestara je jedinstven i višestran", kaže on, "pa često unutar jedne porodice postoji podjednako mnogo razlika kao i između više porodica".

Međutim, stručnjaci smatraju da roditelji mogu da pomognu deci da smanje nivo prirodnog rivaliteta dok su još mala i da ih zaštite od ozbiljnijih sukoba kasnije u životu.

"Roditelji treba da predstavljaju model za veštine rešavanja problema i društvene veštine", kaže dr Rad.

"U kući može da postoji konflikt, to je naravno zdravo, ali ako budete primer svojoj deci kako treba pristupiti tom konfliktu na način da ne eskalira dalje, to će im kasnije pomoći."

Podsticanje braće i sestara da održavaju bliske odnose i u odraslom dobu, čak i ako to podrazumeva da se povremeno posvađaju, može značajno da doprinese.

"To su odnosi koji istinski traju celog života", kaže Vajhted.

"Braća i sestre nam postaju još važniji u kasnijem periodu života.

Kada ostanemo bez roditelja, oni predstavljaju poslednju poveznicu sa izvornom porodicom. Naposletku, braća i sestre ostaju jedni drugima."

"U našem domaćinstvu je dok smo odrastali postojalo mnogo tenzije između mene i moje braće", kaže Rouzen.

"Sada smo zajedno na porodičnim događajima, dopisujemo se i pričamo u vezi sa našom mamom i tako to, pa sam se zbližila sa bar jednim od braće - čak i ako nam je za to trebalo vremena sve do poodmaklog perioda života."

Pogledajte video o ljudima koji su u Srbiji zasnovali porodicu tokom pandemije

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...