Izvor: Politika, 06.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Porodica Rajković iz Miloševca
Katarina Dešić-Rajković začela je tradiciju hraniteljstva u ovoj porodici, a njenim stopama pošla je najpre njena snaja Slavka, a sad i unuka Zorica koja sa svojim suprugom odlazi redovno na obuku. Katarina, jedna od najstarijih hraniteljica u Miloševcu, ima 80 godina, iz očiju joj sija ljubav za decu koju je odgajila i od njih napravila ljude. Ova namučena starica, poreklom iz Okučana, u Drugom svetskom ratu bila je žrtva mučenja i zlostavljanja u logoru gde su joj hranom i injekcijama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ubrizgali sredstvo za trajni sterilitet. Nakon rata udala se, a sudbina je dovela u Miloševac. Kod muža je zatekla pastorka, ali to joj nije bilo dovoljno, pa je odlučila da prihvati neko nezbrinuto dete iz Centra, koje će baš ona odnegovati od pelena. Tako je počelo i traje 55 godina. Za to vreme Katarina je u početku sama, a kasnije uz pomoć snaje, supruge od pastorka, odnegovala dvadesetoro dece i sa svima je i danas u kontaktu. Za njih je ona i dalje "mama" ili "nana", a oni su njena deca. Ova vremešna starica pamti imena sve dece koja su odrasla u njenoj kući, ali, za divno čudo, zna čak i imena njihove dece, muževa, žena... Nema deteta o kome ne zna sve – kako i gde žive, gde rade, da li su zdravi, imaju li probleme...
– Želja da imam svoje dete bila je presudna, a njih sam tretirala kao svoje. Od malih nogu sam ih kupala, hranila. Srećna sam bila da imam za koga da kuvam, da im nameštam krevet, da idem u školu na roditeljske sastanke. Nisam ih delila i odvajala, svi su mi bili isti. Najteže mi je bilo kad su odlazili svojim putem, ali tešilo me je to što su na neki način uvek sa mnom – priča Katarina dok drhtavim rukama gleda slike " svoje dece" i njihovih porodica dok se priseća naglas, kakav je ko bio kao dete...
Kad smo ušli zapahnuo nas je miris nedeljnog ručka, ali i toplina okupljanja kod ognjišta. Svi su tu – tri generacije –njihova deca i deca o kojoj brinu. Kod Rajkovićevih zatekli smo, doduše, samo četvorogodišnjeg Savu koji je tu od dva meseca, doveden je iz "Zvečanske" gde je, praktično, od rođenja. Majka ga povremeno viđa u Centru, on zna da ona postoji, priča o njoj. O njemu najviše brine najmlađa hraniteljica u ovoj porodici unuka Zorica, tridesetpetogodišnja, majka troje dece, Bojana, Bojane i Ivana. Katarinin štićenik Neša koji ima 12 godina, trenutno je u Grčkoj, u jednoj porodici koju za raspust posećuje već treću godinu i koja ga je prihvatila kroz program "Usvojenje na daljinu" u saradnji sa miloševačkim centrom.
– Kao baka Katarina i ja ću do starosti da se posvećujem nezbrinutoj deci, nastaviću porodičnu tradiciju. Ovo ne doživljavam kao posao već kao lično zadovoljstvo, iako imam svoje troje dece. Očekujem da od te dece stvorim zdrave i sposobne ljude, a sebi prijatelje – priča za "Politiku" Zorica Rajković.
Na kraju posete porodici Rajković, prelistavamo svesku poseta u koju se upisuju radnici Centra koji prate razvoj dece, ali i drugi brojni posetioci – novinari, humanitarne delegacije, studenti... Izdvajamo jednu poruku koju je napisala studentkinja Bundalo Branka:
"Teško je opisati toplinu ovog doma i utisak koji ostavlja ova porodica sa toliko članova. Zahvalna sam im na brizi o deci i što su mi omogućili da se uverim u njihovu plemenitost".
[objavljeno: ]
