Izvor: Blic, 26.Avg.2012, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Porodica Armstrong: "Kada ugledate Mesec, pomislite na Nila i namignite mu"
Nil Armstrong, prvi čovek na Mesecu, koji je preminuo u 82. godini od posledica operacije na srcu, za sobom je ostavio suprugu Kerol, dva sina iz braka sa bivšom ženom Dženet, parstorka i pastorku i desetoro unučadi.
Ovo je saopštenje koje je porodica Armstrong izdala posle njegove smrti:
“S bolom u srcu obaveštavamo vas da je Nil Armstrong preminuo od posledica komplikacija operacije na srcu.
Nil je bio naš voljeni suprug, otac, deda, brat i prijatelj. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Nil Armstrong je bio i skroman američki heroj, koji je uvek verovao da samo radi svoj posao. Ponosno je služio naciji, kao borbeni pilot mornarice, probni pilot i astronaut. Bio je uspešan i nakon povratka kući, u rodni Ohajo, gde se uspešno bavio biznisom, predavao je na fakultetu i bio je istaknuta ličnost u svojoj sredini u Sinsinatiju.
Tokom celog života bio je zagovornik vazduhoplovstva i istraživanja i nikada nije izgubio dečačko divljenje prema ovim poduhvatima.
Koliko god da mu je bila važna privatnost, Nil je uvek cenio izraze divljenja ljudi iz celog sveta i svih oblasti života.
Žaleći što smo izgubili veoma dobrog čoveka, mi takođe odajemo počast njegovom izuzetnom životu i nadamo se da će inspirisati mlade ljude širom sveta da vredno rade kako bi im se snovi obistinili, da budu voljni da istražuju i pomeraju granice i da nesebično služe višim ciljevima.
Imamo jednostavnu molbu za sve koji se možda pitaju kako da odaju počast Nilu: sledite njegov primer kada je reč o radu, dostignućima i skromnosti, a sledeći put kada izađete da se prošetate po vedroj noći i vidite Mesec kako vam se smeši, pomislite na Nila Armstronga i namignite mu.”
Mladi Armstrong govori o tome kako je doživeo let na Mesec
Nil Armstrong nekoliko meseci nakon povratka iz misije Apolo 11, detaljno je u intervjuu datom radio-televizijskoj mreži Bi-Bi-Si govorio o tome kako je doživeo svoj let na Mesec. Na kraju razgovora, novinar ga je upitao:
“Da li, na osnovu onoga što ste saznali o Mesecu dok ste bili tamo, verujete da će u doglednoj budućnosti biti moguće na njemu podići istraživačke baze ili slične objekte takvih razmera?”
Evo šta je Armstrong predvideo:
"Da, ja sam prilično siguran da ćemo doživeti izgradnju takvih baza, nešto poput laboratorija na Antarktiku i sličnih naučnih objekata sa stalnom posadom. Naravno, postoji problem kada je reč o životnoj sredini, vakuumu, visokim i niskim dnevnim, odnosno noćnim temperaturama. Uprkos tome, Mesec je u po mnogo čemu gostoprimljiviji nego što je verovatno Antarktik. Nema oluja, snega, jakih vetrova, do sada nam nisu poznati nepredvidljivi meteorološki fenomeni, a veoma je prijatno raditi u uslovima delovanja gravitacije - čak bolje nego ovde, na Zemlji. Mislim da će to biti prilično prijatno i praktično mesto za naučni rad."
Armstrongov optimizam ilustruje atmosferu zlatne ere američkog istraživanja svemira. Ovaj astronaut ostaće zapamćen po svom doprinosu američkim idealima.
VIDEO> Mladi Armstrong govori o tome kako je doživeo let na Mesec:
.jpg)
