Izvor: RTS, 19.Mar.2009, 14:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Porezom protiv krize
"Solidarni porez", čije uvođenje najavila Vlada Srbije, već su preduzele neke zemlje u regionu. Susedi testiraju različite vrste poreza kako bi svoje privrede izvukli iz sve dublje recesije.
Najava da će Vlada Srbije razmotriti mogućnost uvođenja privremenog poreza za imućnije građane samo je jedna u nizu istih ili sličnih mera koje planiraju ili su već preduzele zemlje regiona u nastojanju da ublaže posledice globalne ekonomske krize, javljaju dopisnici agencije >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Tanjug.
Tako je Budimpešta najavila značajnu promenu poreske politike, u nameri da time maksimalno pomogne oporavku domaće privrede. Mađarska je jedna od članica EU koja je najviša pogođena tekućom recesijom.
Premijer Mađarske Ferenc Đurčanj najavio je da će vlada te zemlje predložiti parlamentu da se usvoji zakon o smanjenju dažbina na plate i dobit preduzeća, a uveća porez na dodatu vrednost.
Đurčanj je, osim toga, najavio i uvođenje novog poreza koji bi važio samo za najbogatiji sloj mađarskog stanovništva, da bi se uravnotežili prihodi i rashodi u državnom budžetu.
Hrvatska je, takođe, bar na osnovu najnovijih reagovanja čelnika izvršne vlasti u Zagrebu, pripravna da raznim poreskim i drugim merama stimuliše sve tromiju domaću privredu i spreči dalje širenje teške privredne krize.
Kao jednu od najozbiljnijih opcija, hrvatska vlada razmatra mogućnost smanjenja podsticaja u poljoprivredi koja sada godišnje u spoljnotrgovinskoj razmeni pravi minus od 1,3 milijarde dolara godišnje. Pre raspada nekadašnje Jugoslavije, imala je suficit od približno milijardu dolara.
Hrvatski seljaci sada godišnje, u vidu podsticaja, dobiju više od 400 miliona dolara. Osetnije smanjenje te sume bi, kako se kalkuliše u Zagrebu, ostavilo prostora da se smanje neki porezi.
To bi, kako se pretpostavlja, bilo veoma važno i korisno za izvozno orjentisani deo hrvatske privrede u industrijskom sektoru.
Makedonija oprašta neplaćene doprinose
Makedonski premijer Nikola Gruevski je, još početkom ove godine, rekao da će njegova vlada preduzeti deset mera za ublažavanje privredne krize.
Gruevski je tada, između ostalog, najavio smanjenje poreza na kapitalnu dobit, kao i opraštanje neplaćanih doprinosa kompanija za zdravstveno osiguranje u protekle četiri godine, ukoliko sada pristanu da plaćaju te dažbine.
U Makedoniji će se, osim toga, "opraštati" porez na kaznene kamate za neplaćene poreze na ostvareni prihod firmi, kapitalnu dobit, porez na dodatu vrednost, a u nekim slučajevima i poreska opterećanja na imovinu i penzijski doprinosi.
Vlada Makedonije je, takođe, da bi pomogla domaću poljoprivredu smanjila poreske obaveze seljacima i kompanijama u tom sektoru ili ih potpuno ukinula za one koji imaju godišnji prihod manji od pet hiljada evra.
Rumunija, koja grozničavo nastoji da od MMF-a i Evropske unije dobije stabilizacioni zajam u vrednosti od oko 24 milijarde dolara, takođe je najavila smanjenja poreza za domaće kompanije i građane.
Pitanje je, međutim, kako će se taj plan vlade realizovati u uslovima drastičnog pogrošanja svih najvažnijih makroekonomskih pokazatelja, navode ekonomisti u Bukuršetu.
Bugarska je, sudeći prema izjavama vladinih čelnika, spremna da merama poreske politike deluje na poboljšanje ekonomske klime u zemlji, a među najkonkretnijim merama pominjano je moguće smanjenje PDV-a za neke od najugroženijih delova domaće privrede.
Vlasti u Sofiji najavljuju još nekoliko drugih poreskih olakšica za firme koje pretežni deo svoje produkcije plasiraju na inostrano tržište.
