Izvor: Blic, 14.Maj.2011, 01:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Porezi ili pljačka
U svetu postoje dva modela oporezivanja koja bitno opredeljuju i karakter ekonomske politike. Prema jednom, koji primenjuje takozvani liberalni kapitalizam, porezi se umanjuju ili se održavaju na relativno niskom nivou kako bi privredi ostalo više novca za ulaganje u proizvodnju i time i za nova radna mesta. Prema drugom modelu koji upražnjavaju „welfare states“, što će reći „države blagostanja“, poreske stope su veće kako bi u državnom budžetu bilo više novca za obrazovanje, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zdravstvo i socijalna davanja. U celoj istoriji kapitalizma, s manjim ili većim izmenama, naizmenično se smenjuju samo ta dva modela.
Budući da smo mi u svemu izuzetni, što će reći „van sveta", kod nas je izmišljen treći model koji ne liči ni na „liberalni" ni na onaj koji se koristi u „državama blagostanja". Pošto u njemu niti ostaje dovoljno para privredi da pokrene novu proizvodnju niti država izdvaja više sredstava za zdravstvo, obrazovanje i socijalna davanja, nameće se pitanje na čemu se zasniva, odnosno kakva mu je svrha?
Sudeći po nagoveštaju višestruko uvećanih poreza na stanove, on pre svega počiva na odsustvu ekonomske ili bilo kakve druge logike. Umesto da se, kako je to ustaljeno svuda u svetu, veći porez namiruju od većih prihoda odnosno profita, autori ovog jedinstvenog modela izvor uvećane naplate traže van privrede u surovom oporezivanju stanova građana - dakle, nečemu što po definiciji ne samo da ne stvara novu vrednost već se ona godinama umanjuje.
Moglo bi se, naravno, reći da je privreda već opterećena mnogim nametima te bi je novi u potpunosti ugušili. Vlastima obnevidelim od potrebe da popune ispražnjenu kasu, jedino je, zbog toga, važno da namaknu pare čak i kada se - suprotno svakoj ekonomskoj logici - ostrvljuju na takođe osiromašene građane. Nekako bi se i to razumelo kada se harač koji se prikuplja pod prinudom države ne bi nazivao porez, već ogoljena pljačka kako to po svojoj prirodi zaslužuje.
