Izvor: Politika, 06.Feb.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Porez na pamet
Na fakultetima i u institutima rade ljudi koji ceo svoj radni vek ulažu u sticanje i širenje znanja, te se može reći da su jedan deo motora države, a država ih zakonom o umanjenju zarada kažnjava za njihov pregalački rad
Da predlagači zakona ne misle uvek o posledicama koje iz njih proizlaze ilustruju nedavno doneseni Zakon o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru i Pravilnik o načinu umanjivanja neto prihoda zaposlenog u javnom sektoru, koji propisuju oporezivanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svih prihoda koje finansira država, naučnih projekata, ugovora s privredom, izdavanja udžbenika, monografija, časopisa itd. Predložene mere umanjenja ličnih dohodaka na prvi pogled izgledaju kao da je to solidarno pomaganje državi da prevaziđe finansijske probleme. Dugoročno, efekti mogu biti sasvim drugačiji.
Nije, naime, logično da se oporezuju sredstva koja instituti ili državni fakulteti zarađuju od budžetskih sredstava, a njih dobijaju putem javnog nadmetanja, na osnovu tendera i odnose se na izradu projektne, planske, studijske i stručne dokumentacije, za šta često, ili skoro uvek, konkurišu i preduzeća u privatnoj svojini.
Veliki broj instituta ne dobija nikakve prihode iz direktnih budžetskih sredstava, već indirektnim putem. Ti instituti ostvaruju deo dohotka iz drugih izvora, kao što su državna ili privatna preduzeća koja posluju samostalno i tržišno. Ako uzmemo za primer da je država planirala neka određena budžetska sredstva za namenski projekat a na javnom nadmetanju se dobije planirana suma, ili manja do planirane, ne postoji ni jedan razlog da se od tih sredstava izvršiocu posla oduzima 20 odnosno 25 odsto od ličnih dohodaka. Naročito je nepravedno da im se oduzima od sredstava koja su svojim znanjem ostvarili od drugih investitora. Pri tome, za iste uslove i isti posao, ukoliko ga dobiju, privatna preduzeća su u povlašćenom položaju, tj. ne plaćaju dodatni porez.
Na fakultetima i u institutima rade ljudi koji ceo svoj radni vek ulažu u sticanje i širenje znanja, te se može reći da su jedan deo motora države, a država ih na ovaj način kažnjava za njihov pregalački rad.
Ako svi konstatuju, zajedno s političkim čelnicima, da smo privredu doveli na niske grane, nerazumno je stručnjake najvišeg ranga u jednoj državi tretirati na ovakav način, a pogotovu što nema ni jednog zakonski validnog osnova za tako nešto, osim neselektivnog lex specialis-a koji je donela vlada, a usvojila Skupština.
Zato nije čudno što srpska pamet odlazi, a ona koja ostaje drastično se veštački osiromašuje, a onda naši političari sa žaljenjem konstatuju kako nemamo adekvatne institucije, privredu, prosvetu, zdravstvo, nauku, kulturu itd. Mislim da su ovakvi potezi adekvatni haraču kojim se deluje destruktivno na Srbiju i naš narod.
Naučni savetnik, dopisni član Akademije inženjerskih nauka Srbije
Mila Pucar
objavljeno: 06.02.2014.
