Izvor: RTS, 27.Mar.2009, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Porez i na stanove
Vlada Srbije u dogovoru sa MMF-om odlučila da poveća porez na stanove veće od 60 kvadrata. Ministarka finansija kaže da je to moguće kroz promenu Zakona o porezu na imovinu. Ekonomisti upozoravaju da se mora voditi računa o građanima sa malim primanjima. Važno utvrditi ko, koliko i kakvih stanova ima.
Poreznici i ekonomisti nisu sigurni kako može da se primeni odluka Vlade o višem porezu na nekretnine veće od 60 kvadrata. Vlada Srbije je u dogovoru sa misijom Međunarodnog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << monetarnog fonda odlučila da poveća porez na imovinu, za stanove veće od 60 kvadrata.
Porez na imovinu, odnosno stan od 60 kvadratnih metara do sada su građani godišnje plaćali oko 3.000 dinara. Izmenom Zakona o porezu na imovinu, to će od 1. maja biti drugačije.
Ministarka finansija Diana Dragutinović kaže da je to moguće kroz promenu Zakona o porezu na imovinu.
"Imovina iznad nekog standarda, 60 kvadrata, dodatno će se oporezovati. To će biti manje poreski izdašno na neki način. Veći deo tereta moraju podneti bogatiji deo stanovništva", kaže Dragutinović.
Pogođena srednja klasa
Većina ekonomista smatra da će tim porezom najviše biti pogođena upravo srednja klasa u Srbiji, koja živi na nekih prosečnih 55 do 75 kvadrata stambenog prostora.
"Mislim da je to potpuno proizvoljno uzeto kao donja granica. Trebalo je ići progresivno. Krenuti od 80 ili 100 kvadratra, ali da pritom ima rastuću stopu. Ako neko ima vilu od 1.000 kvadratnih treba da plati porez koji je 5 odsto njene vrednosti", kaže Miroslav Zdravković, urednik sajta Ekonomija.org.
I u agencijama za nekretnine kažu da se pri naplati poreza mora voditi računa i o tome koliko članova porodice živi u stanu većem od 60 kvadtatnih metara.
Aleksandra Kon iz Agencije za nekretnine "Alka" smatra da treba voditi računa o lokaciji stana, "jer nije isto imati stan na Terazijama i kuću u Leskovcu".
Prema rečima Aleksandre Kon porez se mora naplaćivati i na poslovne prostore.
Porez po tržišnoj ceni
Naplata poreza na imovinu je na lokalnim samoupravama i one bi trebalo da visinu poreza i način oporezivanja određuju po tržišnoj ceni.
Tako ostvaren prihod više neće ići u republički budžet, već će ostajati opštinama.
Zbog toga će lokalne uprave, odnosno opštine i gradovi, dobijati manje novca iz republičke kase.
RTS nezvanično saznaje da, iako je odluka o naplati poreza na imovinu doneta, još nema uputstva kako će se ona sprovoditi u praksi.
