Izvor: Blic, 11.Jan.2011, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poreske olakšice i za velike trgovinske lance
BEOGRAD - Vlada Srbije bi trebalo da do kraja februara usvoji predlog zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju koji će velikim dužnicima omogućiti da se dogovore s bankama o restrukturiranju obaveza. To bi trebalo da smanji nelikvidnost u privredi, a kao podsticaj za korišćenje ovog mehanizma država će dužnicima odložiti plaćanje poreskog duga i do pet godina. Praktično, na poreske olakšice pravo bi imali i krupni trgovinski lanci, od kojih bi mnogi, sudeći po visokim prihodima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bar deo dugova mogli da vrate i bez pomoći države.
Svi detalji zakona nisu poznati, ali osnovna ideja je da preduzeća počnu da otplaćuju dugove i da se time smanji broj blokiranih računa i firmi koje zbog neplaćenih obaveza idu u stečaj. Kako navode u Ministarstvu ekonomije, primena ovog propisa trebalo bi da spreči bankrot i urušavanje biznisa koji ima perspektivu, odnosno oduzimanje imovine privrednika kroz prinudno izvršenje. Lanac nelikvidnosti, dakle, bio bi kraći, a broj firmi koji mogu da nastave proizvodnju veći.
Posrednik će biti Privredna komora Srbije. Zakon će predvideti da kod ove institucije zainteresovano preduzeće pokreće proces, nakon čega počinju pregovori između dužnika i poverioca. U međuvremenu, poverilac ne može da traži blokadu dužnika, niti da pokreće stečajni postupak. Slična rešenja primenjivana su i u drugim zemljama, na primer, u Engleskoj, Letoniji, Turskoj. Svi sistemi bili su donekle različiti, ali je namera zakonodavaca bila ista da se spreči bankrot preduzeća i nekontrolisani rast nenaplativih kredita kod poslovnih banaka.
Koliko je državi stalo da zakon zaživi u praksi, najbolje govore i olakšice koje nudi. Poreska uprava je do sada mogla kompanijama koje joj duguju novac da odloži plaćanje najviše do godinu dana, dok će ovim zakonom biti omogućeno odlaganje izmirenja poreskog duga na čak pet godina. Takva pogodnost će važiti samo za dužnike koje se dogovore sa poveriocima u sklopu novih propisa, ne i za neplatiše koje se sa svojim poveriocima dogovore privatnim kanalima ili koje pronađu način da bankama vrate dugove i bez restrukturiranja.
U Privrednoj komori Srbije kažu da nove propise o reprogramiranju ne mogu da koriste jedino preduzetnici.
- Pravo imaju sva privredna društva bez obzira na veličinu i delatnost. Uslov je da najmanje dve banke prepoznaju da je njihov oporavak održiv na duži rok i da restrukturiranje dužnika omogućava povoljno namirenje potraživanja. Kada potraživanje bude reprogramirano, preduzeće ispunjava uslov da traži poreske olakšice od Poreske uprave - kaže za „Blic" Branislava Žunić, sekretar Odbora za bankarstvo u PKS.
Naša sagovornica dodaje i da će donošenje zakona biti iskorak u rešavanju opšte nelikvidnosti u privredi i ogromnog broja blokiranih računa.
Restrukturiranje velikih dužnika, tvrdi, omogućilo bi deblokadu znatnog broja preduzeća i odmotavanje složenih dužničko-poverilačkih odnosa.
Privrednici koji znaju kako je u krizi teško naplatiti dugovanja nisu, međutim, oduševljeni ovakvom namerom države.
Nemanja Popov, direktor „Centroproizvoda", kaže da bi bolji bio zakon o plaćanju koji bi velike trgovinske lance obavezao da plaćaju svoje dugove u roku od 60 dana.
- Pitanje je da li bi restrukturiranje duga pomoglo preduzeću i koliko je strateški usmerena odluka pomeriti davljenje firme za dva, tri ili šest meseci. Takođe, poreske olakšice bi mogle da smanje državne prihode, a ne znam koliko je to pametno u vreme kada imamo značajan budžetski deficit - smatra Popov.
U Banci Inteza kažu da će privrednici novim zakonom o restrukturiranju dugova od banaka moći da očekuju duže rokove otplate, niže kamatne stope ili određeni stepen mirovanja odnosno grejs period.
- Predlog zakona će kompanijama dati prostora da predahnu, da se konsoliduju i nastave sa ispunjenjem planova, dok će bankama koje budu učestvovale u konkretnom projektu omogućiti olakšice u pogledu obaveznih rezervacija kod Narodne banke Srbije - kažu u Banci Inteza.
Za restrukturiranje dugova po novom zakonu, tvrde poznavaoci, interes će nesumnjivo imati banke kojima rast kašnjenja u otplati kredita pravi sve ozbiljnije probleme.
Više od 60 odsto plasmana banaka je okrenuto privredi, a više od 15 odsto potraživanja od pravnih lica banke ne mogu redovno i da naplate. Trenutno 14,6 odsto preduzeća ne isplaćuje svoje obaveze na vreme. Poslednjih meseci znatno je uvećan i procenat firmi koje kasne u otplati rata kredita.
Predstavnici NBS su učestvovali u radu radne grupe i centralna banka je načelno prihvatila da po donošenju novog zakona primeni podsticaje za banke, mada detalji nisu do kraja definisani. Za sada je sigurno samo da poslovne banke neće imati mogućnost da polože manju rezervu na dug koji je morao da bude restrukturiran, a u odnosu na dug koji se redovno vraća.
Nekako se čini da će najmanje koristi imati mala i srednja preduzeća, a koja učestvuju sa čak 75 odsto u stvaranju bruto domaćeg proizvoda i upošljavaju oko milion ljudi. Nadu uliva to što je dogovor o celom postupku postignut sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Kašnjenje u dugu kod banaka (u %)
Korisnik kredita Decembar 2009. Oktobar 2010. Novembar 2010.
Pravna lica 8,8 14,3 15,3
Preduzetnici 8 11,3 11,9
Stanovništvo 3,2 3,5 3,5
Ukupno 7,2 11 11,7
Izvor: UBS
Krediti
Period Pravna lica Preduzetnici
Decembar 2009.
Mart 2010. 1.011 47,1
April 2010. 987 47
Jun 2010. 1.056 48,1
Septembar 2010. 1.131 51,8
Oktobar 2010. 1.152 51,4
Novembar 2010. 1.131 51,3
Izvor: UBS
*Iznosi su u milijardama dinara
U budžetu od poreza 848 milijardi dinara
Za prvih deset meseci prošle godine, država je kroz poreze prihodovala 848 milijardi dinara. Kroz poreze od PDV-a i doprinosa u budžet se slilo po oko 260 milijardi dinara. Od poreza na dobit preduzeća ukupni prihodi su iznosili nešto više od 27 milijardi dinara.
