Izvor: RTS, 06.Maj.2013, 20:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poreska reforma, "za" i "protiv"
Osamdeset odsto poreza na zarade ide u lokalne kase, pa zbog toga opštine i gradove brine najava smanjenja tog poreza na 10 odsto. Podržavaju veće poresko zahvatanje na imovinu. Dok opštinari preračunavaju šta gube, a šta dobijaju poreskim novinama, u Uniji poslodavaca imaju jasnu računicu.
Ministarstvo finansija najavljuje paket ekonomskih mera, pored ostalog, i poresku reformu kako bi se ubrzao privredni oporavak. Najznačajnija novina bila bi smanjenje poreza na zaradu, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << a povećanje poreza na imovinu.
Osamdeset odsto poreza na zarade ide u lokalne kase, pa zbog toga opštine i gradove brine najava smanjenja tog poreza na 10 odsto, i povećanje neoporezivog dela plate na 11.000 dinara. Podržavaju veće poresko zahvatanje na imovinu.
Ivan Bošnjak, član Stalne konferencije gradova i opština kaže da podržava veće zahvatanje poreza na imovinu naročito pravnih lica, ali sve ove druge mere, trebalo bi još jednom razmotriti.
"Smatramo da bi bi podjednako trebalo da i republički budžet svoj deo prihoda optereti ovim rasterećenjem", kaže Bošnjak.
Milica Bisić, savetnik u Ministarstvu finansija i ekonomije kaže da se nastoji da prihodi od rada, naročito niže zarade, budu rasterećene, dok relativno bogati pojedinci, a to su oni koji raspolažu većim vrednostima imovine, dodatno oporezuju ili obuhvate oporezivanjem.
Dok lokalne vlasti smatraju da se naplatom poreza na imovinu ne može nadomestiti pad prihoda od poreza na zarade, podaci nemačke organizacija GIZ, pokazuju da za to ima prostora.
"Pokazalo se da opštine ubiraju između 20 i 40 odsto poreza na imovinu, to je jedan resurs koji one ne koriste za sopstveni razvoj", kaže Aleksandar Grunauer iz organizacije GIZ.
Jasna računica Unije poslodavaca
Dok opštinari preračunavaju šta gube, a šta dobijaju poreskim novinama, u Uniji poslodavaca imaju jasnu računicu.
"Uštedu od ukupno 12,8 miliona evra u privredi godišnje, što prestavlja uštedu od oko 70 dinara po plati jednog zaposlenog u Srbiji", kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca.
Međutim, u Asocijaciji malih i srednjih preduzeća smatraju da to ne može da podstakne privredu koju guši ranije povecanje PDV-a što, kako se pokazalo, nije dalo željeni efekat ni po budžet.
Milan Knežević iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća kaže da kad god ne postoji sistemsko rešenje ono iznuđuje improvizacije, i da smo sada ušli u beskonačan niz improvizacija sa potpuno nepredidivim ekonomskim posledicama.
"Država pokušava da smanji budžetski deficit u uslovima vrlo nepovoljnih privrednih kretanja, što do sada kao sto vidite nikome u Evropi nije uspelo, ni u Portugaliji, ni u Španiji, ni u Francuskoj", kaže ekonomisza Zoran popov.
Prihodi budžeta u protekla četiri meseca manji su od planiranih, prvenstveno zbog pada poreza na dobit i PDV-a. U takvoj situaciji Ministarstvo finasija najavljuje da će budžet morati da ustedi 30 milijardi dinara.
Polovinu tog iznosa ostvariće smanjenjem dotacije penzijskom fodu, jer će zbog povećanja doprinosa za dva odsto porasti prihodi Fonda.
"Dve su stvari postignute, jedno je da se povećaju prihodi penzijskog fonda, za oko 15 milijardi dinara, to zanči da su otprilike toliko i manji poreski prihodi, gde će se i gubitci budžeta, dalimično dele i na dobitke privrede", kaže Bisićeva.
Nije obelodanjeno kako će se još štedeti, u svakom slučaju, nadležni kazu da se povišica plata i penzija, koja stiže ovog meseca, ne dovodi u pitanje.
