Izvor: Danas, 28.Okt.2015, 11:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poreklo divne lepote
Sledećeg jutra padala je kiša. Seli smo na verandu, da popijemo kafu, i gledali fjord. Pomislio sam da je Gejranger jedno od najlepših i najčudnijih mesta koja sam ikada posetio. Takođe sam pomislio - a Snežana se složila sa mnom - da nikada ne bih poželeo da živim pored ovog veličanstvenog fjorda. Sigurno ne bi prošlo ni godinu dana, a ja bih postao klaustrofobičan.
Gde god pogledam, litice se uzdižu skoro okomito. Još je leto - bar prema datumu - ali nije izgledalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << da će kišica uskoro prestati (što i nije). Oblaci nisu zastrli samo nebo već i vrhove planina, a paperjasta izmaglica spokojno klizi uz obližnje brdo i nakratko prigušuje boje drveća, rastinja, obrađivanih ili napuštenih imanja... Voda je i dalje zelena, ali više nije blistava. Ovde može da bude i mnogo gore. Pre nego što smo pošli iz Osla, gledao sam fotografije i jedna je bila veoma upečatljiva: gusta magla ispunila je čitav fjord, a snimatelj se nalazio na vrhu planine, iznad linije magle, pa izgleda kao da se glečer vratio. Kakva li je tek zima? Kuće su građene tik uz litice kako bi lavina prešla preko krova. Kada kratko leto prođe, a turisti odu...
"Život je i tada normalan", odgovorila mi je jedna meštanka kada smo se spakovali, spustili do sela i stajali na obali čekajući trajekt koji će nas provesti kroz fjord sve do otvorenog mora. "Na primer, škola radi, i imamo dvadeset sedam učenika."
"Kako putujete?" upitao sam. "Pretpostavljam da je put zavejan."
"Ne. Put je prohodan čitave godine." Verovaću joj na reč. "Spremamo se za sledeću sezonu. Ako računamo i goste s krstarenja, svake godine dođe 600 hiljada turista. Dakle, radimo, i čekamo proleće."
I smaragdna boja čeka proleće. Zanimalo me je da saznam zbog čega fjord Gejranger tako izgleda, pa sam otkrio da lepota potiče od nečeg prozaičnog. Takva boja je pouzdan znak da se u blizini nalaze glečeri. Kada se tope, njihova voda se obrušava u fjord noseći sa sobom bezbrojne kamenčiće, zemlju i prašinu, koji fjord oboje u zeleno. Međutim, kamenčići, zemlja i prašina nisu zeleni, zašto onda fjord jeste? Ti nanosi se pomešaju s vodom i kada se svetlost odrazi od takve površine, pomeri se od plavog ka zelenom delu spektra. Preko zime, glečeri se zalede, vodopadi presahnu, novih čestica nema, stare se natalože na dnu i fjordovi postanu opet plavi, kao da znaju da ih turisti više ne gledaju. Svakog proleća, ciklus krene iz početka, pa Gejranger ozeleni, kao i priroda oko njega.
Odlomak iz knjige "Svetlost na vodi, Put na Sever", Izdavač: Arhipelag.
