Izvor: Blic, 08.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Porcelan strpljenja
U tek izašloj knjizi „Srbija, novi početak", autora dr Zorana Đinđića, kao rezultat znanja i iskustva, zapisana je i ova konstatacija: „Pobednička strategija iziskuje neodložno napuštanje čisto stranačkog pristupa u korist široke participacije svih društvenih grupa i struktura koje žele promene".
Nažalost, svedoci smo jedne potpuno drugačije stranačke prakse koja u pregovorima o vladi više pokazuje manir trgovaca nego želju i nameru da se „energija promena" >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pretoči u demokratske procese i institucije. Posle svega viđenog do sada, predložen je „šesti princip" pod kojim se podrazumeva „izjašnjavanje o preuzimanju odgovornosti za najvažnija mesta u državi". Dakle, sada bi stranke trebalo da se dogovore i o predsedniku države, kao da o tome ne odlučuju birači na neposrednim izborima. Hoće li stranke početi da se dogovaraju i o tome da li će podržati neke naredne izbore, da li će podupreti volju birača? U normalnim, uređenim državama to ne biva tako. Kada se, na primer, donese novi Ustav raspisuju se izbori na svim nivoima. Mi te izbore nismo imali, što je u krajnjoj instanci, bio rezultat stranačkih dogovora. Hoće li se na kraju stranke dogovarati da im birači i građani nisu ni potrebni, da mogu same o svemu da istrguju?
Dobro je zapisao Đinđić: „Trebaju nam stranke demokratske i moderne, otporne na zloupotrebu i korupciju". Šta će nam, zaista, borci za buduće fotelje i uske interese. Ovakve kakve su, već su „polupale previše porcelana iz kolekcije našeg strpljenja".
