Izvor: Southeast European Times, 06.Dec.2011, 22:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Porast korupcije u Srbiji
Porast korupcije u velikoj meri je posledica političke regresije zemlje.
06/12/2011
Katica Đurović za Southeast European Times iz Beograda -- 6.12.2011.
Najnovija studija Transparensi Internešenela za 2011. pokazuje da Srbija zaostaje u borbi protiv korupcije. Nedovoljna reforma pravosudnog sistema, kršenje antikorupcijskih zakona i uticanje političkih stranaka na rad javnog sektora izdvojeni su u studiji kao glavne prepreke u borbi Srbije protiv korupcije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << />
„Nema dovoljno političke volje i spremnosti u zemlji za borbu protiv korupcije. Rezultati su za sada razočaravajući jer se zakoni ne sprovode na odgovarajući način, institucije su slabe, a mehanizmi sprovođenja gotovo nepostojeći“, kaže za SETimes Vladimir Goati, predsednik Transparensi Srbije.
Antikorupcijski savet Srbije nije iznenađen zaključcima. Predsednica Saveta Verica Barać ukazuje da se korupcija širi zbog političke regresije u zemlji u poslednjih nekoliko godina.
„Koalicija sa Socijalističkom partijom Srbije i drugim nedemokratskim akterima iz devedesetih godina donela je stare vrednosti i prakse. Svedoci smo feudalizacije vlasti, gde su sve kompanije, preduzeća i oblasti društva podeljeni između političkih stranaka“, rekla je Barać za SETimes.
Prema Baraćevoj, broj obrađenih i prijavljenih slučajeva korupcije je u padu. To pokazuje da su državne institucije doživele neuspeh, ali i da građani ne veruju državi i da su indiferentni prema trenutnoj situaciji.
Postoji samo nekolicina inicijativa civilnog društva za pomoć građanima da razumeju svoja prava i pružanje saveta kako da prijave korupciju i da se bore protiv nje. Nedavna kampanja „Borimo se protiv korupcije“ finansirana je sa istim ciljem.
Jedna od aktivistkinja kampanje Gordana Ćosić, rekla je za SETimes da je država do sada uspešno obmanjivala javnost korišćenjem nekih korupcijskih slučajeva kao marketinških trikova za zbunjivanje građana.
„Promena svesti građana o korupciji je važnija od otkrivanja individualnih korupcijskih slučajeva. Svakodnevno čitamo o novim slučajevima korupcije. Građani ne vide poboljšanje, pa je razumljivo zašto pristaju na to“, kaže Ćosić.
Zdravstvo se priznaje kao najkorumpiraniji sektor u Srbiji, a slede finansiranje političkih stranaka i pravosuđe.
Branko P. je pokušao da prijavi korupciju u zdravstvu. On je bio svedok korupcije na Vojno-medicinskoj akademiji u Srbiji, bolnici koja je deo nacionalnog programa zdravstvenog osiguranja i žalio se službi za zaštitu pacijenata, ali odgovora nije bilo ni nekoliko meseci posle žalbe.
„Doktor je objasnio da su zdravstveni radnici u takozvanom „belom štrajku“; oni odbijaju da rade ili rade manje jer su nedovoljno plaćeni. Savetovano mi je da idem kod privatnika i tamo obavim što treba“, rekao je Branko P. za SETimes, ne želeći da da svoje puno ime jer strahuje od posledica.
On se sada leči u neregistrovanoj privatnoj ordinaciji, gde su mu troškovi isti kao u državnim zdravstvenim ustanovama.
„Odustao sam od žalbi. Oni [neregistrovana ordinacija] mi idu u korist jer je jeftinije nego u regularnoj privatnoj ordinaciji i brže. Uostalom, zašto se uzbuđivati kada nikoga nije briga?“ dodaje on.
Srbija mora da uđe u ozbiljniju borbu protiv korupcije i usvoji zakone koji štite građane koji prijavljuju korupciju. To pitanje ostaje jedna od glavnih prepreka na putu zemlje ka EU.
Na listi Transparensi Internešenela Srbija je na 86. mestu među 182 zemlje, sa Indeksom percepcije korupcije (CPI) 3,3 odsto. U poslednje dve godine Srbija je bila 71, sa CPI 3,5 odsto.
Nastavak na Southeast European Times...
