Izvor: Southeast European Times, 20.Mar.2012, 22:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Porast broja povreda na radu u regionu

Broj povreda na nadu u porastu je u mnogim zemljama jugoistočne Evrope, uprkos zakonima za njihovo ograničavanje.

20/03/2012

Biljana Lajmanovska za Southeast European Times iz Skoplja -- 20.3.2012.

Tri radnika bila su teško povređena prošlog meseca prilikom popravljanja lifta na Psihijatrijskoj klinici u Skoplju. Inspekcija obavljena nakon nesreće pokazala je da kompanija koja zapošljava te radnike nije preduzela neophodne mere za njihovu zaštitu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times <<

Prema najnovijim podacima Organizacije za zaštitu na radu, tokom 2010. godine u Makedoniji su 44 radnika poginula, a 85 ih je povređeno.

Cifre koje je objavilo makedonsko Ministarstvo rada i socijalne politike očigledno su niže, ali takođe potvrđuju da vlasti u mnogim slučajevima ustanove da se kompanije ne pridržavaju zakona zemlje o bezbednosti na radu.

Pre pet godina parlament je usvojio zakon o bezbednosti na radu, u skladu sa evropskim standardima -- ali u mnogim kompanijama zaposleni nastavljaju da rade ispod obaveznih bezbednosnih kriterijuma propisanih zakonom.

Nesreće se najčešće dešavaju u sektorima građevinarstva, rudarstva i proizvodnje tekstila.

Sindikat građevinskih radnika već neko vreme apeluje na vladu. Nije dovoljno imati evropske zakone o bezbednosti na radu u Makedoniji, kažu oni. Kompanije moraju i da ih sprovode.

U zemlji postoji skoro 4.000 građevinskih preduzeća i mnoga -- posebno ona manja -- ne posluju u skladu sa propisima, izjavio je za SETimes predsednik Sindikata građevinskih radnika Pavel Trendafilov.

„Poslodavac bi trebalo da brine o zaštiti radnika -- ne samo zato što je uplašen od inspekcija i kazni. Ako je radnik dobro zaštićen, videćemo višestruku korist. Prvo, on je zdrav i sposoban. Drugo, to je korisno za kompaniju, s obzirom da radnik može da radi i obavlja svoje zadatke. Treće, to je takođe korisno za državu, zato što povrede na radu često uzrokuju gubitke u državnom budžetu“, rekao je Trendafilov.

Poslodavci se takođe slažu da je važno sprovoditi i nadograđivati standarde zaštite na radu. Međutim, implementacija tih standarda, koji su viši nego u nekim evropskim zemljama, predstavlja prevelik trošak za mnoge makedonske kompanije, izjavio je za SETimes predsednik Organizacije poslodavaca Dimitar Stojanovski.

„Troškovi procene rizika isti su za sve, bez obzira o kojoj je industriji reč. Mere zaštite na radu su iste za sva radna mesta, bez obzira na specifične rizike na nekim od njih. Sa jedne strane moramo da imamo precizne mere čak i kada ne postoji realna potreba za tim. Sa druge strane imamo primere gde su propusti dozvoljeni čak i na najosetljivijim mestima“, rekao je Stojanovski.

Zaštita na radu trebalo bi da bude fokusirana na najopasnije profesije, koje nose stvarnu potencijalnu opasnost, rekao je on.

Trendafilov se ne slaže da su mere možda preskupe za poslodavce. „Da li je bilo šta vrednije od ljudskog života? Ako su standardi nekome preskupi, onda bi možda trebalo da razmisli da li uopšte da ulazi u posao.“

Međutim, rizici nisu ograničeni samo na Makedoniju.

Građevinarstvo je takođe najopasnija profesija u Srbiji. Svake godine oko 40 osoba izgubi život, a još 25.000 bude povređeno na gradilištima. Jedan od razloga je loša obučenost radnika.

„Na skoro svakom gradilištu imamo ljude koje su izgubili svoje prethodne poslove i ne znaju čak ni kako da hodaju po skelama“, izjavio je za SETimes Zvezdan Marčeta, građevinski radnik iz Zemuna.

„Radnici nisu obučeni za bezbednost na radnom mestu i nemaju neophodnu opremu“, izjavio je za SETimes predsednik Nezavisnog sindikata građevinara Srbije Duško Vuković.

Srpska Uprava za zaštitu rada i zdravlje usvojila je prošle godine posebnu uredbu o bezbednosti na gradilištima, uvodeći uslov za investitore da imenuju koordinatora za bezbednost na radu na tim lokacijama. Kazna za nepridržavanje strogih pravila iznosi od 8.000 do 10.000 evra.

Zbog neiskustva, radnici mlađi od 25 godina nalaze se u najrizičnijoj grupi kada su u pitanju povrede na radu u Bosni i Hercegovini. Radnici stariji od 55 godina su najmanje pogođeni.

Doktori obično samo vode evidenciju povreda, umesto da se one sprečavaju.

„Nemoguće je ostvariti potpunu bezbednost na radu. Izuzetno je važno sprečiti svaku povredu, ali se tome jednostavno ne poklanja dovoljno pažnje“, rekla je za SETimes dr Jasenka Kurtović iz Zdravstvenog centra u Tuzli.

Bugarska je jedna od malog broja zemalja u regionu koja beleži silazni trend na polju povreda na radu. Ukupno 2.752 povrede na radu zabeležene su u Bugarskoj 2011. godine, u odnosu na 3.025 godinu dana ranije, navodi Nacionalni institut za socijalno staranje u Sofiji. Broj fatalnih povreda na radu takođe je pao -- sa 94 u 2010. godini na 86 prošle godine.

Evropska agencija za bezbednost i zdravlje na radu upozorava da 35 odsto radnika u evropskim zemljama smatra da posao koji obavljaju negativno utiče na njihovo zdravlje. Pored toga, nove tehnologije, biološke opasnosti i rad na složenim mašinama povećavaju opasnost na radnom mestu i zahtevaju još veće standarde zaštite na radu.

Dopisnice SETimesa Biljana Pekušić iz Beograda, Bedrana Kaletović iz Sarajeva i Svetla Dimitrova iz Sofije doprinele su ovom tekstu.

Nastavak na Southeast European Times...