Izvor: Blic, 15.Apr.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Popustljivost je greška
Popustljivost je greška
Biti roditelj znači svakodnevno suočavanje sa izazovima. Trogodišnja ćerkica vas izluđuje - neće da se obuče. Uvređeni petogodišnjak se bacaka po podu. Sinu predstoji mala matura, a odbija svaki razgovor o školi, čak je i agresivan. Šta učiniti? Mnogi roditelji su očajni što ih deca ne slušaju. Što moraju da podižu glas da bi postigli ono što žele. Pritom, provode malo vremena s decom i zbog toga imaju osećaj krivice. Neki čak dižu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ruke od vaspitanja, smatrajući da genetika igra glavnu ulogu u formiranju ličnosti. Za sve njih je zajedničko da su nezadovoljni sobom kao vaspitačima, nesrećni zbog svađa, vike, kazni...
Šta kaže nauka
NASLEĐE - Nova istraživanja koja su se bavila time da li i kako roditelji utiču na decu, pokazala su da nasleđe nije presudno u procesu odrastanja. Bez obzira koliko je genetika u poslednje vreme dobila na popularnosti, roditelji imaju ogroman uticaj na razvoj deteta. Jedna francuska studija, na primer, pokazala je da je kod dece sa traumama iz detinjstva, smeštenim u harmoničnu porodicu, došlo do povećanja koeficijenta inteligencije za 19 poena.
UČENJE - Takođe je utvrđeno da je moguće ustanoviti šta čini efikasno vaspitanje i eksperimentalno dokazati šta je ispravno, a šta pogrešno. Znači, roditelji mogu da nauče da postanu bolji i efikasniji vaspitači.
KRIVICA - 'Moj prvi savet roditeljima jeste da se oslobode osećanja krivice. Ako misle da su gori od svojih roditelja, greše. Upravo je suprotno. Postavljaju sebi više pitanja, žele da shvate dečje probleme', navodi prof. dr Marija Rita Parsi, poznati italijanski pedagog. 'Pažljiviji su i spremniji za diskusiju. Zapravo, čine sve što mogu. I često greše.'
BLAGOST - Ali čak i lažne pohvale i suviše blago ponašanje roditelja mogu dovesti do agresivnosti kod deteta.
- Problem ne predstavlja višak ljubavi - kaže profesor Paterson - već konstantno pogrešno ponašanje.
Roditelji sve manje vremena provode s decom, tako da prosto ne žele, tačnije nemaju živaca ni snage da i ono malo vremena provedu u svađama, pa idu linijom manjeg otpora i postaju popustljivi. Međutim, takvo ponašanje ima teške posledice. Jer, kad odrastu, deca imaju teškoća u postizanju nezavisnosti. - Paradoksalno zvuči, ali jednom adolescentu je lakše da se suprotstavi autoritarnom ocu, nego da pronađe pravi odnos sa popustljivim ocem - objašnjava Silvija Finci, psiholog, čije savete roditeljima i nabrajanje najčešćih roditeljskih grešaka donosimo u prilogu teksta koji smo preuzeli iz 'Fokusa', cenjenog italijanskog časopisa za popularizaciju nauke. Gde roditelji greše
BACAKANJE PO PODU - Prema mišljenju čuvenog američkog pedagoga, prof. dr Džeralda Patersona, roditelji koji imaju 'tešku' decu, mimo svoje volje rade baš ono što bi želeli da izbegnu. Umesto da stimulišu pravilan razvoj deteta ispravljajući ga i nagrađujući dobro ponašanje, pokušavaju da eliminišu neželjeno ponašanje pretnjama i grdnjama.
- Dete na ovaj način samo uči logiku agresivnosti - objašnjava dr Paterson. - Klinja traži čokoladu, majka kaže ne, dete počinje da cmizdri, majka postaje nepopustljiva. Dete se baca po podu. Da bi ga smirila, mama se predaje i daje čokoladicu. Ovim postupkom je majka nagradila agresivnost. Šta je dete naučilo? Treba samo da pobesni i dobiće šta želi. Dva sata kasnije, dete odbija da spremi sobu. Otac preti: 'Brojim do tri, a onda...' Iako ljuto, dete posluša oca. Ovog puta nagrađena je očeva agresivnost. Šta je dete naučilo? Kad tata viče, misli ozbiljno.
POLJUBAC ILI BATINA - U porodicama u kojima se ne koristi prinuda već dijalog i nagrada, deca u 80 slučajeva uspevaju da ostvare ono što žele. Procenat je isti i u porodicama u kojima sve funkcioniše po principu prinude. Ali taj rezultat se postiže vikom i drekom.
- Poslušnost i agresivnost za decu su ravnopravne mogućnosti. Kojoj će pribeći zavisi od stava roditelja. Izuzetno je važno da, do svoje druge godine života dete nauči da sluša - kaže dr Paterson.
POSLUŠNOST - Istraživanja sprovedena u 12 različitih kultura, od Kenije do Japana i SAD, pokazuju da svi roditelji insistiraju na poslušnosti. Međutim, poslušnost dobijena po principu prinude kratkog je daha. Da bi se došlo do željenog rezultata, vremenom je potrebna sve veća doza agresivnosti. U mnogim porodicama svakih pet minuta izbije svađa, a u ekstremnim slučajevima i na svaki minut. CDC/IB
