Izvor: N1 televizija, 30.Jul.2018, 21:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Popadić: Država treba da podstiče "brain gain"
Profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Dragan Popadić kaže da kad se govori o "brain drainu" (odlivu mozgova), treba da se govori i o brain gain-u (gain-dobitak), kao dobiti od tog. Država bi trebalo da podstiče ono što se zove "brain gain" - te kratkoročne odlaske, ističe gost N1.
Profesor Popadić kaže da se Srbija, od kad postoji, suočava sa odlivom mozgova i da je naša zemlja jedna tipična migrantska država. Kroz vreme menjao se i karakter migracija >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << - nekada su ljudi išli u inostranstvo da rade najteže poslove, a sada pričamo pre svega o odlasku visokoobrazovanih mladih ljudi, navodi gost Dana uživo.
Samo 2015. je iz Srbije otišlo oko 60.000 ljudi, ne samo mladih, i za veliki broj njih to je pre svega dobra vest, koja će im doneti boljitak u životu, boljitak za njihove porodice, kaže profesor. Za nas koji ostajemo je problem što mladi, obrazovani, pametni i dinamični ljudi odlaze iz zemlje, ali čak i za društvo se taj gubitak može pretvoriti u dobitak, dodaje.
"Jer kao što se govori o "brain drainu" (odlivu mozgova), govori se i o brain gain-u (gain-dobitak), kao dobiti od toga. Radi se o tome da mnogi koji odu u inostranstvo ne žele da ostanu tamo doživotno, neki zaista ostanu, ali jedan deo mladih odlazi da se školuje, da stekne praksu, da stekne iskustvo... I kad bi društvo uspelo njih da vrati, to bi bio veliki dobitak i za te mlade, koji su to iskoristili za novo uskustvo, i za društvo - koje dobija pamet koja je stečena u inostranstvu", navodi.
Veliki broj mladih želi ili namerava da ode u inostranstvo, a prema jednom nedavnom istraživanju, koje je obavljeno na velikom reprezentativnom uzorku, iz Srbije je tri četvrtine mladih od 15 do 29 godina izrazilo želju da ode u inostranstvo, preneo je Popadić.
Različiti su bili razlozi navedeni, a plata više nije dominantan razlog - tu su sada bolji posao, stabilnija budućnost, bolje radno okruženje, naveo je profesor Popadić. Besperspektivnost društva u kom žive pokazao se kao značajan faktor, dodaje.
Napominje da je ogroman dobitak za fakultete kad njihovi studenti odu i vrate se da na njima rade s novim iskustvom i znanjem koje su stekli u inostranstvu. To je jedan način dobiti od onih koji odu, kaže.
"Srpska dijaspora je brojna i visokoobrazovana, i te veze bi se mogle više iskoristiti nego što se sada koriste", ističe.
Da su neki od studenata, koji sada imaju odlične poslove u inostranstvu, ostali, jurili bi ovde neke skromne poslove, učlanjavali se u neke partije da bi našli kakav-takav posao, kaže profesor. "Sada su oni ljudi sa velikim znanjem, iskustvom, svetski građani... Ali društvo trpi ne samo što je uložilo pare u njihovo obrazovanje, već zato što je to jedan stalan odliv najboljeg dela stanovništva, najmlađeg, najdinamičnijeg, najobrazovanijeg, najpametnijeg, i oni nas napuštaju i naš prosek se, po tim parametrima, smanjuje".
Gost N1 kaže da su migracije u okruženju iste kao i kod nas - ide se u prosperitetne zemlje (Nemačka, Austrija, Slovenija se pojavljuje) gde se traže visokoobrazovani kadrovi. Tte zemlje imaju tu politiku "lova na telente", za njih je to perspektivan način dolaženja do kadrova, dodaje.
"Ne idu ljudi rado u pečalbu, treba im omogućiti da se posle toga vrate, da dobiju ovde dobre poslove, da se njihovo iskustvo i stečeno znanje ceni, to može država da uradi... Drugo, može da zadrži stalne veze sa ljudima koji su otišli - veliki broj naših ljudi radi po univerzitetima i po različim mestima širom sveta i oni su spremni da uspostave tu saradnju, ne moraju nužno da se vrate", navodi gost Dana uživo.
Država bi trebalo da podstiče ono što se zove "brain gain" - te kratkoročne odlaske, ističe gost N1.
"U ovom istraživanju o kom pričam podjednak broj mladih ljudi je bio kad su u pitanju oni koji žele da odu i da se nikad ne vrate, i onaj broj mladih koji je želeo da ode najviše na pet godina, da tamo studira, da vidi kako se tamo živi i radi, stekne neki posao... Taj drugi deo bi mogao da bude veći i to je na korist i tih ljudi i države", zaključuje profesor Dragan Popadić.
.jpg)
