Izvor: Politika, 10.Jun.2010, 00:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pooštrene sankcija Iranu
Protiv nove kaznene rezolucije u Savetu bezbednosti glasali Brazil i Turska, Liban uzdržan
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 9. juna – Savet bezbednosti danas je ubedljivom većinom, dakle bez konsenzusa, usvojio novu, četvrtu po redu rezoluciju od 2006. kojom se protiv Irana, zbog vojne dimenzije njegovog nuklearnog programa, uvodi režim međunarodnih sankcija. „Za” je glasalo svih pet stalnih članica „svetske vlade”, a protiv su se izjasnili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Brazil i Turska, dok je Liban bio izdržan.
Sednica je počela sa sat i 13 minuta zakašnjenja u odnosu na zakazani termin, što nagoveštava da su do poslednjeg časa vođene konsultacije među ključnim zemljama. Jedan od razloga za kašnjenje mogla bi da bude i okolnost da je odgovor šestočlane „Bečke grupe” (pet stalnih članica SB plus Nemačka) na pismo Irana od 24. maja u kojem je obrazložio svoj dogovor sa Brazilom i Turskom o razmeni svog nuklearnog goriva, stigao samo „nekoliko sati” pre vremena određenog za početak sednice. Odgovor je bio negativan.
Sankcije, kako je posle glasanja obrazložila ambasadorka SAD Suzan Rajs, predstavljaju „odlučan odgovor na pretnju međunarodnom miru i bezbednosti” i njihov je cilj da Iran obustavi svoj program i pristupi „konsgtruktivnim pregovorima”.
Pre glasanja, svoje „ne” obrazložili su predstavnici Brazila i Turske, pozivajući se na „Teheransku deklaraciju” od 17. maja, koja je, po oceni brazilske ambasadorke, otvorila vrata da se problem reši pregovorima. Po oceni ambasadora Turske, ta deklaracija, koju su potpisali brazilski predsednik Lula, turski premijer Erdogan i iranski predsednik Ahmedinažad, „stvorila je novu realnost” i mogla je da bude prvi korak ka sveobuhvatnom diplomatskom rešenju.
Novi kazneni režim koji donosi Rezolucija 1929 podrazumeva pritisak na Iran na nekoliko frontova, zabranjujući, između ostalog, prvi put da mu se prodaje konvencionalno oružje iz osam kategorija, počev od tenkova, preko aviona i helikoptera do raketnih sistema.
Sve države se zatim pozivaju da na otvorenom moru kontrolišu kargo iranskih trgovačke brodova (i druge koji plove ka iranskim lukama) u potrazi za sankcijama nedozvoljenim teretom. Na kazneni spisak je stavljeno još 40 iranskih kompanija čija se sredstva u inostranstvu blokiraju, među kojima je i 15 kojima direktno ili posredno upravlja glavni vojni oslonac teheranskog režima, Iranska revolucionarna garda.
Rečnik rezolucije ostavlja, međutim, mesta tumačenjima da su neki aspekti sankcija prepušteni diskrecionom odlučivanju država, da nisu obavezujući. SAD međutim smatraju da jesu, s obzirom na to da su je rezolucija usvojena po obavezujućem članu Povelje UN.
Iranski ambasador u UN je rezoluciju i pre nego što je usvojena proglasio za „tešku grešku”.
Rusija i Kina, dve članice Saveta s pravom veta, u procesu usaglašavanja su, kako se procenjuje u američkim medijima, razvodnile neke od najoštrijih mera koje je u rezoluciju nastojala da ugradi Amerika. Tako u tekstu nema sankcija protiv iranskog energetskog sektora (naftna industrija) s kojim Kina ima veoma razvijene odnose.
Rusija je pak zaštitila svoju ulogu u projektu jedne iranske nuklearne elektrane koja treba da proradi u avgustu i za koju obezbeđuje glavninu tehnologije.
Na meti je inače samo jedna iranska banka koja je povezana s vojnim establišmentom, dok je svim zemljama preporučeno da „obrate pažnju” pri poslovanju sa Iranskom centralnom bankom. Nova zabrana putovanja i blokada inostranog računa uvedena je samo prema jednom iranskom naučniku – Džavidu Rahiku, šefu nuklearnog centra u Isfahanu.
Procena je i da će cena vođenja biznisa u Iranu za inostrane kompanije porasti za oko 20 odsto. Treba istaći da je, u očekivanju novog sankcijskog režima, iranska diplomatija uspela da uspostavi razvijenu mrežu dobrih veza s velikim brojem zemalja (koristeći pri tome i svoje naftne adute), što će Teheranu omogućiti da u nekim slučajevima otupi sankcijsku oštricu. Primeri za to su Brazil, Turska, Indija i, naravno, Kina i Rusija.
Zanimljiv aspekt najnovijeg glasanja u Savetu bezbednosti je i „ne” kojim se sankcijama usprotivila Turska, poluvekovni strateški i pouzdani saveznik SAD. To, međutim, samo potvrđuje ranije već stečeni utisak da su odnosi između Vašingtona i Ankare na raskrsnici i već neko vreme u silaznom trendu, obostranim zaslugama.
Sa američke strane to je nedavno izglasavanje u Kongresu rezolucije kojim je obračun turske armije sa Jermenima početkom prošlog veka okarakterisan kao genocid, a najnoviji povod za razmimoilaženje je to što Amerika jedina među velikim silama nije osudila izraelski prepad na turski brod u humanitarnoj misiji probijanja blokade Gaze, kada je ubijeno devet turskih državljana.
Drugi razlog su povećane turske ambicije u bliskoistočnom regionu, gde su ojačale njene veze sa Iranom i Sirijom, mada su dobri odnosi donedavno održavani i sa Izraelom.
Milan Mišić
[objavljeno: 10.06.2010.]
.jpg)
