Izvor: Večernje novosti, 23.Dec.2013, 00:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ponuda bračnog para iz Mačve: Dođite na selo dobićete kuću!
BRAČNI par Milica i Tomislav Ercegovčević, iz sela Klenje u srcu Mačve, čvrsto su namerili da svoju kuću, okućnicu i plodne njive, ostave u nasleđe nekoj mladoj porodici, koja je spremna da dođe da živi na selu. Iako je domaćinu 70, a domaćica je tek godinu mlađa, energični su i puni elana i svako jutro počinju poslovima na imanju. Ipak, iščekujući duboku starost, priznaju da im je sve teže. Klenje se nalazi nadomak Bogatića, administrativnog i kulturnog centra agrarne opštine >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << i broji preko hiljadu kuća. Sve je više staračkih domaćinstava, čija su deca odavno napustila ognjišta i odselila se u velike gradove. Zato se ni Ercegovčevići, koji su nažalost bez potomstva, ne nadaju da će u komšiluku pronaći naslednike, pa su rešili da pomoć zatraže i od medija. - Stvarno bi mi bilo puno srce, ako bi neko prihvatio da dođe kod nas. Pa šta mu fali i ako poživimo koju godinu? Ne mora baš ništa da ima. Samo odelo na sebi. Kod nas će dobiti sve. I smeštaj i hranu i mogućnost da zaradi za sebe i svoje, baveći se poljoprivredom. Voleli bismo samo da među nama bude poštovanja i razumevanja. Razgovora. Prihvatili bismo ih kao svoju decu - priča Milica Ercegovčević. NAGRADE MILICA i Tomislav kažu da su u braku od 1968, punih 45 godina. Jedno vreme su živeli u Austriji, ali su morali da se vrate jer staru majku kod kuće nije imao ko da gleda. Poljoprivredom su se bavili vrlo uspešno, dok ih je snaga još služila, pa su nam pokazali pehare i fotografije sa sajmova krava u obližnjem Bogatiću. Suprug Tomislav i ona kažu da su na ovu ideju došli gledajući TV emisije o mladim ljudima koji su se vratili na selo, od države dobili novac za podizanje plastenika i proizvodnju povrća i zdrave hrane. U gradu je posla sve manje, zbog čega bi njihova ponuda, smatraju, trebalo da bude primamljiva za svakog ko nema načina da se izdržava, a takvih je u vreme krize zaista mnogo. - Ako se nešto hoće, ništa nije teško. Evo imam 70 godina, a marvu namirujem svakog dana - uključuje se u razgovor Tomislav. - Ko hoće da radi, taj će i imati, ali veliki broj mladih ima čudne poglede na svet. Ne treba im ni njiva, ni štala, ni bašta, iako nemaju gde da rade. Ipak, verujemo da mora postojati negde porodica kojoj će odgovarati da živi u Mačvi. Voleli bismo da budu mladi, ali ne bi nam smetalo ni da imaju 50 godina, samo ako su vredni. Na pitanje šta imaju u štalama i oborima, Ercegovčevići se šale da neće da kažu, kako ne bi uplašili zainteresovane. A onda nabrajaju: dve krave i junicu, tri krmače, još tri nazimice, prasce... Milica je zadužena za svinje i kokoške, Tomislav za goveda i sve završe za svega pola sata. Ne kriju, ipak, da im je stado do pre neku godinu bilo brojnije jer su još uvek mogli da zapnu „punom parom“. - Muzilica muze krave, a mleko sirim i prodajem. Malo smo sebi olakšali taj poljoprivredni posao. Nema tu ništa ručno da se radi i sve je na mehanizaciji. Na tri naša hektara i još toliko zakupljenih sejemo ono što nam treba da prehranimo stoku. Jednostavno, nema više nekog teškog posla na selu, od kojeg bi neko trebalo da se uplaši - pokušava Milica da nekako odagna možda i opravdani strah od napornog rada. Žele da nam pokažu i štalu, i svinjac, i garažu sa automobilom... Tu su i sobe za „goste“, koji bi mogli postati novi domaćini. Starinski bračni kreveti od punog drveta, zastrti ledenobelom, uštirkanom posteljinom, manir koji su savremene domaćice odavno prevazišle. Miriše na čistoću, na sapun, ali i na dimljenu kobasicu, jer, ipak smo u stočarskoj Mačvi...
Nastavak na Večernje novosti...
