Izvor: Politika, 13.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ponovo na raskršću
Dakle, ne baš davno demobilisani general Rusije Ivašov, nekako naprasno očekuje da će se Srbi na Kosovu prihvatiti oružja i napasti NATO, a pre svega Amerikance. U tome će im pomoći dobrovoljci iz Rusije i zemalja njene zajednice, kaže Ivašov. Ljudi, koji su spremni da se bore za pravdu čak i oružjem, naći će se u mnogim zemljama uključujući i Rusiju, citiran je.
Može, kaže general, da se očekuje iznuđena oružana ilegalna borba Srba, kojima će pomoći Srbi iz Srbije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Crne Gore i Republike Srpske. To će se osetiti i u Makedoniji, i u Grčkoj, i u samoj Srbiji i Bosni i Hercegovini. U suštini, zahvatiće celi Balkan. A dalje, nestabilnost će se preneti i na celu Evropu, citiran je. Sve u svemu, blago nama još jedanput.
Zanimljivo „očekivanje” nekog u Moskvi, iz koje, uz svesrdnu pomoć Rusije Srbiji u diplomatskoj borbi za Kosovo, jednim paralelnim kolosekom već duže vreme stižu i neke druge poruke. Na primer, da je ubijeni premijer Srbije Zoran Đinđić „zaslužio metak u čelo”, kako je rečeno na državno kontrolisanom kanalu televizije.
„Metak u čelo” je prava mera preobražaja ruske demokratije, recimo iz sovjetske u tzv. suverenu. Ali, u ovom slučaju, metak je mera preporučena Srbima, ako procene da je neko tobože „politička marioneta Amerikanaca”.
Ili, dalje, poruka Moskve Beogradu gestom, azilom Miri Marković i Marku Miloševiću, pred srpskom krivičnom poternicom. Ili, pak, pojedinošću da je kandidat na predsedničkim izborima Tomislav Nikolić primljen kod Dmitrija Medvedeva u pratnji Borislava Miloševića – Miloševićevog ambasadora u Rusiji, a ne srpskog.
Razume se, Srbija je pred vanrednim izborima. I ne pred izborima (kamoli jednom te lude sreće!) zbog životnog standarda, zbog bezbednosti čoveka na ulici, zbog nemoći pred novobogatašima ili pravima građana, uzurpiranih od korumpirane i partijski upletene birokratije – već pred izborima koji su ponovo raskršće, gde se pred podeljenu naciju izlazi s pitanjem: kom svetu pripada ova zemlja, Evropi ili Aziji?
Treći put u manje od dvadeset godina jedan te isti test, s ponudom da priznamo ili osporimo poredak kojim smo sa svih strana okruženi? I s već poznatim posledicama u slučaju da se suprotstavimo s obzirom na to da je takav pokušaj plaćen jedanput razbijanjem Jugoslavije, potom i razbijanjem Srbije.
Na ispitu koji predstoji nismo bez sekundanata. Srpski izbor ne može biti u interesu dvema stranama odjednom, i Evropi koja je kontinent prekrila mrežom NATO-a, i Rusiji, inspirisanoj protiv tog poretka. Čim ima poziva Brisela, Solane ili Olija Rena, s porukom da nam je pridruživanje EU na raspolaganju, ako to izaberemo, postoji logično i pošta iz Moskve, s ponudom da to ne učinimo.
Važno je, ipak, znati da borba za „rupu na tepihu” Evrope nije borba Srbije. Uštepavanje ili pak umnožavanje ,„rupa” rešiće nadmetanje, na čiji ishod zemlje njenog gabarita nisu u stanju da utiču. Ali, one mogu izabrati da to pokušaju i da za uobraženje ugodno sujeti plate time što će možda nestati.
Svet bruji da je Srbija politički polarizovana. Nije nejedinstvena u stavu o Kosovu, da li ono jeste ili nije srpsko – već u gledanju na Zapad. S tim što je „Kosovo” prilika da se kaže da Zapad treba izbeći, jer za „pravoslavlje Zapad je zlo”. Pravoslavlje se okreće Istoku, Rusiji. Moskva popunjava ideološku prazninu crkvenim, posle neuspeha s komunističkim idealima.
„Proročanstvo” Ivašova, bivšeg šefa vojne diplomatije (načelnika Uprave za međunarodnu vojnu saradnju Ministarstva odbrane), previše je sugestivno da bi se razumelo da je samo upozorenje da su stvari složene. Zvuči kao uveravanje Srba da to čime su okruženi nije stvarno. Ili da je na trulim nogama, što treba da kaže – trenutak je. Menja se geopolitička situacija. Balkan. Evropa. Sve je rovito. Potreban je samo taj jedan srpski pucanj u NATO.
Zašto da ne, stvar je izbora. Zar Palestinci u Gazi ne žive sve vreme ginući?
Petar Popović
[objavljeno: 14/03/2008.]
