Izvor: Politika, 15.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ponovci iz istorije
Šta kažu učitelj, pop i direktor zadruge
ROŠCI na KABLARU – Miris odocnele planinske lipe u školskom dvorištu vratio je ostarele Kablarce u mladost i priču kako je, posle onog rata, u skamijama svakog dana sedelo 105 đaka, podeljenih na tri razreda. To, vele, beše u jesen 1918, a petnaest godina kasnije samo u prvi razred upisano je 130 malih brđana.
Tačno stotinu leta posle otvaranja školskih vrata u Rošcima, direktor škole Gordana Karanac rekla >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nam je da je prošlu godinu ovde završilo 47 učenika od prvog do osmog razreda, braneći budućnost jednim dobrim podatkom:
– Na jesen ćemo imati devetoro, a sledeće godine jedanaestoro prvačića.
Petrovdan je seoska slava u Rošcima a zavičajno društvo iz Čačka spojilo taj podatak sa činjenicom da je škola osnovana 1906. godine, pa od sveca načinilo još lepši praznik na planini. I u školi, neobičnoj po tome što do nje više putuju učitelji nego đaci.
– Učenici dolaze iz tri sela sa Kablara, Rožaca, Jančića i Vrnčana, zatim iz Gojne Gore u opštini Milanovac i požeškog sela Gornje Dobrinje. Nastavnika ima 13 i svi putuju iz Čačka, a ovde živi samo pomoćna radnica Ljiljana Mihajlović – kaže nam direktorka.
Na blagi dan u Rošcima se, dabome, pojavio i mesni paroh Georgije Dobrosavljević (72). Jedan od retkih duhovnika Srpske pravoslavne crkve koji ima mesta u oba verska reda – sveštenik je na Kablaru i kaluđer – iguman manastira blagoveštenje u Ovčar Banji – četvrt veka je sa kablarskim svetom, iz dana u dan.
– Ovu parohiju dobio sam 1981. godine, ima oko 400 kuća i, žali Bože, sve se više gase. Prošle godine ovde sam obavio dva krštenja, ni jedno venčanje i 25 opela – priseća se arhimandrit.
Koji čas kasnije, čašicom dobre kablarske rakije poštovanje mu je ukazao Želimir Teofilović (50) direktor zemljoradničke zadruge "Kablar" u Rošcima. Kuća mu je nedaleko, u Vrnčanima, 28 godina radi u zadruzi, i u glavi čuva povest ovog kraja.
– Vrnčani, Rošci i Jančići imali su 1971. godine 2.000 duša, danas je ostalo tek 800 žitelja, ostarelih. Proletos je, samo za jedan mesec, ugašeno pet domova u Nikitovićima, Antonijevićima, Aćimovićima i Kolakovićima, jedan za drugim poumirali su starci čuvarkuće – pripoveda Želimir.
Zatim se latio svog, zdravorazumskog zaključka:
– Svi smo završili ovu školu i svi smo ponovci iz istorije. Ona nas uči da, ako nekog naroda nema na broju, neće ga biti nikako.
Prvih 70 leta rožačka škola provela je kao svoj gospodar, ali je 1976. godine, zbog malog broja đaka, pripojena Osmogodišnjoj školi "Božo Tomić" iz Prijevora, u podonožju Kablara. Tako je i dan-danas, ali će za vreme ovog raspusta neki novi običaji oživeti planinske učionice na 704 metra nadmorske visine.
Evropska agencija za rekonstrukciju odlučila je da u školi otvori ekološki kamp ne bi li, istovremeno, bio podstaknut ekonomski razvoj Rožaca i okoline. Projekat je poveren nevladinoj organizaciji "Horizonti" iz 22 kilometra udaljenog Čačka. EAR će uložiti 109.190, a opština Čačak 38.100 evra u opremanje učeničkog centra u selu, sa 40 ležaja i opremom.
Mladi ljudi iz "Horizonata", koji su se upravo dali na opremanje kampa, na petrovdanskom veselju objasnili su šta se to sprema u selu:
– Cilj je da se deca, koja će boraviti u ovoj školi za vreme raspusta, upoznaju sa evropskim vrednostima i standardima u zaštiti životne sredine. I, da se razvija pozitivni kulturni obrazac kod mladih.
Stariji meštani primili su novost k znanju, i rekli: neka je sa srećom o čemu se radi.
G. Otašević
[objavljeno: 15.07.2006.]
.jpg)
