Izvor: Blic, 13.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ponosni orlovi u orahovom drvetu
Ponosni orlovi u orahovom drvetu
NOVA VAROŠ - U vrletima iznad Uvačkog kanjona, u kome se mogu videti ponosni orlovi letači, rezbar Tomislav Obućina stvara beloglave supove od drveta. Za razliku od srodnika koji ceo svoj vek provedu na krilima jedreći iznad jezerske vode, orlovima koje napravi Obućina suđeno je da nebesko plavetnilo gledaju samo kroz prozorska stakla radionice.
Oni koji zađu u radionicu majstora drvodeljca u Bukoviku kod Nove Varoši, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ostaju bez daha: ptice koje on stvara imaju gracioznost orlova koji žive slobodno u prirodi. Beloglave supove Obućina već treću godinu pili iz orahovih i brestovih trupaca.Tek što im se lak osuši na izrezbarenim krilima, oni napuštaju zaselak Studnica i 'poleću' u beli svet, u radne prostorije i stanove onih koji u gradu žele da osete dah rodnog kraja.
- Prvog orla sam izrezbario iz trupca upravo po narudžbini. Naši ljudi koji žive u Beogradu hteli su da predsednika zavičajnog udruženja isprate u penziju poklonom koji će ga podsećati na rodni kraj. Među rezbarima, kojih je puno u ovom kraju, odabrali su mene znajući da ceo život drugujem sa orlovima i da ću baš ja najvernije u drvetu dočarati orla kako sa litice posmatra Uvac - priča Obućina.
Majstor Obućina je rođen i odrastao u kraju u kojem se odvajkada prema beloglavim supovima narod odnosi sa strahopoštovanjem. U ne tako davna vremena, kada su se pašnjaci na obodima kanjona beleli od ovaca, domaćini su najboljeg brava iz stada ostavljali za hranu orlovima, za koje su verovali da imaju moć da svojim krilima gradonosne oblake rasteraju iznad krompirišta i njiva pod pšenicom i heljdom.
- Možda je baš i zbog toga 'nebeski kralj' odabrao kanjon Uvca da mu bude jedno od poslednjih staništa u ovom delu Balkana. Meštani su nekada obesne lovce odvraćali od nasrtaja na beloglave supove pričom da će onima koji ukradu ili polome jaje u orlovom gnezdu grad i led te godine uništiti letinu - priča Obućina.
Ž. Dulanović
