Izvor: Večernje novosti, 16.Feb.2020, 15:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Ponosan sam na Orašac i svoje prezime": Radosav Marićević, potomak čuvene porodice u čijoj kući je isplanirana buna

Kažu da je baš Teodosije, moj predak, predložio Karađorđa za vođu ustanka - priča Radosav PONOSAN sam na svoj Orašac, na veliku borbu koja je odavde krenula, ponosan sam i na svoje prezime. Slušao sam priče da se baš na ovom mestu, gde sam odrastao, rodila ideja o ustanku protiv Turaka, narodnom oslobođenju i ujedinjenju.Ovo govori Radosav Marićević (42), potomak trgovca Teodosija Marićevića, po kome je spomenički kompleks posvećen Prvom srpskom ustanku dobio >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << naziv "Marićevića jaruga". Iz dvorišta Radosavljeve porodične kuće, na istom mestu na kome su se pre više od dva veka viđeni Srbi tajno sastali i odlučili da krenu u borbu za slobodu, puca pogled na celu Šumadiju, ali i na potok, mostić, šanac...- Moj stric Radovan čuvao je stare fotografije, predanja, znao mnoge slobodarske priče koje su prethodile ustanku i Sretenjskom ustavu - priča Radosav za "Novosti". - Koliko sam iz njegove priče shvatio, što niko, nažalost, nije i zapisao, Teodosije Marićević bio je deda mom čukundedi Teodosiju. PROČITAJTE JOŠ - Nema važnijeg datuma u srpskoj istoriji: Sretenje simbol borbe za sloboduNa mestu njegove porodične kuće nekada je bio dom trgovca Teodosija, kneza Orašca i Jasenice.- Dok je trajalo svadbeno veselje u kući, Teodosije Marićević, Karađorđe i još neki viđeniji ljudi iz kragujevačke, rudničke, beogradske, smederevske i jagodinske nahije, sastali su se dole u jaruzi da dogovore ustanak i izaberu vođu između sebe - kaže Radosav. - Prvi predlog je, kako mi je stric pričao, bio da naš Teodosije bude vođa, ali je on to odbio. Kažu da je baš Teodosije predložio Karađorđa za vođu Prvog srpskog ustanka.Pošto je shvatio da ostaje bez vlasti, da je Karađorđe postao sve popularniji, pokajao se, usprotivio se i na kraju sukobio sa voždom. Došlo je do okršaja, u kojem je Teodosije pokušao da ubije Karađorđa, ali pošto nije uspeo, Crni Đorđe je ubio njega. PROČITAJTE JOŠ - Narod još ne zna šta za nas znači Sretenje- Njegovo telo je doneto u Orašac, a grob mu se nalazi u dvorištu Crkve Vaznesenja Gospodnjeg - kaže Radosav. - Crkva je podignuta u periodu između 1868. i 1870. godine. Na severnom pilastru je postavljena spomen-ploča u čast poginulima u balkanskim ratovima.Nadgrobno obeležje je od kamena crvenkastomrke boje, na kojem do 1980. godine nije bilo nikakvog epitafa, a tada je uklesan natpis: "Teodosije Marićević, 1807. Grob mu obnovi njegov potomak."

Nastavak na Večernje novosti...