Izvor: Vesti-online.com, 13.Apr.2013, 12:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ponor

Bila je dovoljna samo jedna neoprezna, da ne upotrebimo neku težu reč, izjava reizabranog direktora srpske policije, pa da iz susJedstva provali mržnja koja se graniči sa ludilom.

Milan Jovanović

Naime, izjava Milorada Veljovića da je ubica iz Velike Ivanče Ljubiša Bogdanović 1991. godine bio "na ratištu u Istočnoj Slavoniji" (čitaj - u Vukovaru) bila je okidač za zluradost stravičnih dimenzija. Pa smo tako na hr portalima čitali komentare tipa: "Ćetniku >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << hrvatske žrtve ne daju mira, ako je i pobio svoje!", i tako dalje, i sve gnusnije i nenormalnije.

Džaba kasnija pojašnjenja da monstrum pre tog krvavog ponedeljka nikog nije ubio, da se u Vukovaru obreo kao mobilisani vojnik tek posle pada ili oslobođenja grada, zavisno s koje strane Dunava se gleda. Da rata, shodno tome, nije ni video, niti je mogao da zapati čuveni vijetnamski sindrom o kome su mlatarali čak i srpski mediji.

Ljubiša je, prosto rečeno, bio težak ludak pod maskom dobrog domaćina i finog komšije koji je uvek tu da se bližnjima nađe pri ruci. Ludak čije je krvoproliće uteralo strah u kosti celoj zemlji i na površinu izbacilo opako pitanje: kome će sledećem pući film u mozgu i da li će 13 mrtvih biti ideja za nekog drugog Ljubišu, isto tako ludog, ili još luđeg.

Ludnica je, ovde na Balkanu, odavno otključana, kao i vrata onih nesrećnika iz Ivanče koji su verovali da im ne preti nikakva opasnost, pogotovo ne od komšije finog na lebac da ga mažeš.

Alarm je uključen, a da li će ga najodgovorniji u državi čuti tek će da se vidi. Oni najuplašeniji graknuli su da se oružje u civilnim rukama potpuno zabrani, jer, zaboga, ubica je imao dozvolu za pištolj.

I da ga nije imao, lako bi ga nabavio. Na svakom buvljaku, ispod tezge, vire kratke i duge cevi, a cena - prava sitnica. Jeftina je to roba na balkanskim prostorima gde rat u glavama još traje, a viškova oružja ima koliko ti poremećena duša hoće.

Druga je stvar što ludaka Ljubišu niko nije ozbiljno pregledao pre nego što su mu tutnuli papire za pištolj. Možda bi neki bolji neuropsihijatar u njegovom ustajanju u cik zore i sumanutim očima video mogućeg monstruma i diskretno preporučio policiji da se ne igra vatrom. I tuđim životima.

Trinaest metaka u čelima nedužnih ljudi i dvogodišnjeg Davida povod je da se stavi prst na čelo. Da se zapitamo dokle smo došli, da li smo na korak od ponora, ili smo već u njemu. Da vidimo jesmo li uopšte ljudi, jer je jedna "čuvena" kreatorka usred dana žalosti zbog masakra promovisala novu modnu liniju, uz čitavu bulumentu džet-seta kome praziluk viri iz guzice, a srca im zakucaju samo kad ugledaju pare.

A u kakvom su moralnom bunilu budući Evropejci, Kroati, govori i činjenica da su se samo nekoliko dana pre krvavog utorka digli na noge da pomognu maloj Beograđanki Tijani, da bi posle masakra u Ivanči iz njih pokuljali neljudski gnev i poruke: "Nek nestanu svi ćetnici!"

"Vestima" je, na primer, stiglo nažvrljano pismo, dakako anonimno, pisano rukom očiglednog ludaka, koje vrvi od mržnje koje se ne bi postideli ni Artuković, Pavelić i Luburić zajedno. Nije čak ni za citiranje, jer je isprekidano, histerično i potpuno suludo.

Doduše, sumnjamo na jednog ustašu u pokušaju, trenutno nastanjenog u dijaspori, ali mu nećemo pominjati ime, da ne pomisli da je važan.

Taj je već odavno dokazao da se rastao od pameti, ali šta sa njegovim sunarodnicima, tihim, mirnim i dobrim komšijama koji bljuju antisrpstvo pod lažnim imenima na sajtovima koji velikodušno žmure na govor mržnje?

I taj će narod u junu u EU?

Evropa, dakle, nek vidi šta će sa novim, poludivljim ljubimcem u svojoj poluraspadnutoj avliji. Srećom, mi tamo nećemo. Ne sviđa nam se društvo.

Nastavak na Vesti-online.com...