Izvor: Politika, 19.Avg.2013, 18:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ponedeljak je braon boje
Tim naučnika sa Berkli univerziteta tvrdi da je povezivanje muzike, boja i emocija, poznatije kao sinestezija, svojstveno većini ljudi
Postoje osobe koje tvrde da su brojevi, mirisi ili note „obojeni”. Da notu sol „vide” u žutoj, a određeni miris u ljubičastoj… Ovaj fenomen poznat je kao sinestezija, a osobe koje vide u bojama nazivaju se sinestete. Ali, sinestezija nije jednostavna asocijacija pojmova kao što, primera radi, crvenu boju povezujemo sa srcem, a žutu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa limunom. Sinestete tvrde kako vide sinestetske boje jednako realistično kao i prave boje. I, to, nije bolest!
Naučnici tvrde da je reč o „svojevrsnom” neuspehu u nervnim impulsima koji odlutaju na „pogrešnu adresu”. Tim naučnika sa kalifornijskog univerziteta Berkli, čak, tvrdi da je povezivanje muzike, boja i emocija svojstveno većini ljudi.
Sinestezija je prilično česta pojava. Ako niste nikada određene dane „osećali” ili „videli” u nekoj boji, pitajte prijatelje kako ih oni doživljavaju. Među njima sigurno postoji neko ko će vam reći da mu je ponedeljak obojen u braon.
Nedavno su naučnici sa Berklija sproveli eksperiment kako bi utvrdili da li je sinestezija „nenormalna”. Pozvali su stotinu dobrovoljaca i emitovali im 18 kompozicija čiji su autori bili Bah, Mocart i Brams. Dela su, namerno, bila različitih muzičkih stilova – od baroka, preko romantizma, do klasicizma. Uz, takođe, različit tempo i tonalitet. Ispitanike su zamolili da svaku kompoziciju „opišu” u nekoj od pet boja koja bi najbolje predstavila muziku koju slušaju.
Prema rečima jednog od naučnika Stivena Palmera, rezultati izbora boja bili su veoma slični – većina je muzička dela obojila svetlim bojama, uglavnom žutom, manji broj ispitanika je muziku koju su slušali „video” u tamnim nijansama sive ili plave. U dodatnim eksperimentima, dobrovoljci su zamoljeni da muziku uporede sa različitim emocijama. Brzi tempo su povezivali sa osećanjem radosti, usporen sa žalošću. Osećaj sreće bio je, takođe, povezan sa žutom bojom, a tamno crvena sa – besom.
Naučnicu su istakli da su rezultati eksperimenta bili gotovo identični u SAD i Meksiku.
Dodatno trik pitanje je bilo šta je to što odražava stvarni eksperiment – očigledne asocijacije ljudi ili neki kulturni stereotipi povezani sa tradicionalnim ispoljavanjem boje i muzike. Kod većine Evropljana, primera radi, bela boja asocira na čistotu i svečanost – to je tradicionalna svadbena i praznična boja. Ali, u mnogim drugim kulturama, belo je boja žalosti, pa je moguće da predstavnici ovih kultura tužnu muziku povezuju sa ovom bojom.
Takođe, žuta boja koju mnogi povezuju sa srećom, verovatno se povezuje sa suncem, ili možda, čak, i zlatom. U delovima sveta gde vlada suša, sa bojom sreće i života moguće je da će biti povezana plava boja.
Naučnici sa Berklija nameravaju da nastave eksperimente i da ispitaju odnos muzike, boja i emocija stanovnika različitih regiona sveta. Palmer i njegove kolege pripremaju niz sličnih eksperimenata među stanovnicima Turske i Kine, gde su muzičke tradicije i simboličke boje potpuno drugačije nego u Evropi i Južnoj Americi.
S. Č.
objavljeno: 19.08.2013.
