Izvor: Blic, 04.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ponci shema
Ako banka plaća veće kamate na svoje obaveze nego što zarađuje na svojim ulaganjima, šta će biti ishod? Ta banka očigledno nije solventna, ali može da bude likvidna ukoliko je priliv novca veći od tekućih obaveza, dakle ako raste, recimo, štednja brže nego kamate na tu štednju. To se zove Ponci shema ili finansijska piramida. U ovom času, takva banka je Narodna banka Srbije.
Poznato je da Narodna banka izdaje obveznice sa mnogo višom kamatom nego što je ona koju ostvaruje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na rezerve koje ulaže u stranom novcu. Nastaje, naravno, gubitak koji je utoliko veći ukoliko je veći priliv stranog novca i rast rezervi. Taj gubitak platiće poreski obveznici. To je razlog zašto se to naziva piramidom jer je dno široko budući da se sastoji od čitave poreske osnove, dakle od mnoštva poreskih obveznika. Ima, jasno je, puno prostora da raste gubitak.
Valja još jasnije ukazati koliko je to neprikladno, sa finansijske tačke gledišta. Naime, Narodna banke ima obaveze koje su rizičnije od njenih plasmana, što se ogleda u činjenici da mora da ponudi znatno višu kamatu da bi joj neko poverio novac. Već sama ta činjenica bi trebalo da je dovoljna da se zaključi da to nije održivo, jedino nije lako reči u kom roku.
Razlog da se došlo u tu situaciju nije teško videti. Narodna banka ne zna kako drukčije da svede inflaciju na relativno nisku stopu. Ona je sama sebe dovela u težak položaj jer je prethodno dozvolila da se rast cena značajno ubrza. Time je ona pomogla ministarstvu finansija koje se čak moglo pohvaliti fiskalnim suficitom. A kako je poreski obveznik platio održanje te piramidu, tako će platiti i ovu Ponci shemu.
