Izvor: Blic, 08.Maj.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pomozite im da se uspavaju
Najčešće pitanje koje roditelji sasvim zdrave dece postavljaju pedijatru odnosi se na spavanje njihovih mezimaca. Teškoće sa uspavljivanjem, odbijanje da u određeno vreme odu u krevet, košmarne noći i slični problemi nisu neobična, niti retka pojava. O tome govori Lilijan Neme-Pjer, francuski psiholog i stručnjak za san.
Odbija da ide na spavanje
Nijedno dete ne ide s oduševljenjem u krevet: ono se oseća frustriranim zato što roditelji ne udovoljavaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << njegovoj želji da ostane budno kao odrasli ukućani. Sasvim je prirodno što se na sve moguće načine trude da odlože taj trenutak. Naročito će biti uporni ako znaju da ste u drugim sličnim situacijama popustili i da su tada dobili ono što žele.
Rešenje: ostanite čvrsti. Čak i ako vas usrdno moli ili, naprotiv, vrišti i plače, ne popuštajte. Kad ga jednom smestite u krevet, ne dozvoljavajte mu da ustaje, čak ni pod izgovorom da želi s vama da se pomazi još samo jedan put.
Uveče se previše uznemiri
Čim padne noć neki mališani postaju uznemireni. Plaše se mraka i nerado odlaze na spavanje. Neki su željni druženja s roditeljima koji se prekasno vraćaju kući s posla. Zato nastoje da što duže ostanu zajedno.
Rešenje: uvedite ritual odlaska u krevet. Nemojte se zadovoljiti jednim poljupcem na brzinu. Odvojite vreme za pravu malu ceremoniju spremanja za spavanje: pročitajte mališanu omiljenu bajku, pozdravite se sa svim igračkama i na kraju se lepo pomazite. Veoma je bitno da svake večeri sve ponovite na isti način, jer dete tako stiče sigurnost.
Teško se uspavljuje
Verovatno ste stavili dete prerano ili prekasno u krevet. U tom slučaju morate da budete strpljivi dok mu se ponovo ne prispava. Rešenje: posmatrajte dete. Ako zeva, trlja oči, postaje kenjkavo znajte da je kucnuo čas da ga što pre stavite u krevet, čak i ako je to kasnije nego što ste vi planirali. Ako su svi ti znaci izostali, počnite s laganim pripremama pola sata pre predviđenog odlaska u krevet. Nagovorite ga da radi nešto što smiruje: čitajte mu bajku ili počnite da slažete slagalicu. Možete da pustite laganu muziku. To će biti dobar prelazni period.
Zove vas usred noći
Kako je dete zaspalo prethodne večeri: da li vas je držalo za ruku ili ste mu pevali uspavanku? Svaki put kad se probudi, detetu je potreban isti kontekst da se ponovo uspava. Zato vas zove.
Rešenje: naučite ga da se samo uspava. Posle rituala odlaska na spavanje, izađite iz sobe ne čekajući da se uspava. U početku će vas dozivati, ali će se posle nekoliko dana navići i smisliti kako da se samo uspava: možda će pevušiti, ili grliti plišanu igračku, ili pričati samo sa sobom. Na kraju će se sigurno navići.
Osobine dečjeg sna
U prvih nekoliko nedelja života bebe čak polovinu dana provedu spavajući, ali ritam spavanja je često takav da ga je vrlo teško opisati. Međutim, postepen razvoj nervnog sistema deteta dovodi i do uspostavljanja ujednačenijeg ritma budnosti i spavanja. Bebe odmah nakon rođenja ne razlikuju noć i dan. Ipak, s vremenom dete počinje da prilagođava svoje mentalne i fizičke osobine razdobljima dana, i da uspostavlja vlastiti dnevni ritam, odnosno unutrašnji sat koji određuje, između ostalog, cikluse spavanja i budnosti, metabolizam i telesnu temperaturu. Postepeno dete sve manje spava tokom dana, a sve više tokom noći, pa je uobičajeno da do šest meseci noću počne da spava osam do deset sati. Ipak, neka deca ne prespavaju celu noć sve do uzrasta od godine dana.
Dve faze sna
Prilikom spavanja smenjuju se dve faze sna, REM faza, odnosno faza brzih pokreta očiju, i NREM ili mirna faza sna. Za vreme REM faze mozak je vrlo aktivan i upravo tada dete sanja, dok su za vreme NREM faze moždani talasi mnogo sporiji. Dete otprilike pola vremena provede u REM fazi, a drugu polovinu u NREM fazi, dok kod odraslih na REM fazu otpada samo jedna petina vremena spavanja. Stručnjaci pretpostavljaju da je jedan od razloga za tu razliku između dece i odraslih to što se u REM fazi aktiviraju područja za učenje u mozgu. Izjava „spava celu noć" ponekad može da zbuni. Sve se bebe, baš kao i odrasli, bude povremeno tokom noći. Ako dete počne da se meškolji u svom krevetiću, to ne mora da znači da ga nešto muči. Uobičajeno je da se prilikom prelaza iz jedne faze sna u drugu dete pomera i plače, i da mu treba neko vreme da se ponovo udobno namesti.
