Izvor: Blic, 13.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pomoć za 1.000 parova da postanu roditelji
Pomoć za 1.000 parova da postanu roditelji
Statistika kaže da se svaki sedmi par u Srbiji (oko 15 odsto) suočava sa problemom neplodnosti. Ko će se od 200.000 parova naći na listi od 1.000 koji se mogu nadati besplatnoj veštačkoj oplodnji, znaće se najkasnije za 60 dana. Republička stručna komisija za vantelesnu oplodnju precizno će utvrdi kriterijume, a prema obećanju dr Nevene Karanović, zamenika ministra zdravlja, oni će biti isključivo medicinski.
U >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Srbiji veštačka oplodnja može da se uradi samo u dva Klinička centra, i to u Beogradu i Novom Sadu. Zbog malog kapaciteta broj besplatnih pokušaja vantelesne oplodnje je i limitiran, kažu u ministarstvu. Komisija će zbog toga imati zadatak da precizira koliko procedura vantelesne oplodnje može da se obavi u toku dana, nedelje i meseca, i proceniti mogućnost zdravstvenih ustanova u Republici u cilju edukacije lekara koji bi se time bavili.
- Republička komisija ima zadatak i da razmotri proširivanje kapaciteta i na druge zdravstvene ustanove. Treba da utvrdi i da li postoji mogućnost da se za vantelesnu oplodnju osposobe i lekari iz Kliničkih centara u Nišu i Kragujevcu - najavljuje dr Karanović i dodaje da će se rang-lista za besplatnu veštačku oplodnju sačiniti na osnovu 'jasne indikacije i prioriteta'. Međutim, jedan od predloga jeste i uvođenje participacije od 500 evra (20 odsto od cene vantelesne oplodnje), kako bi se omogućilo da još 200 pacijentkinja ostvare želju i postanu majke.
Da je reč o preko potrebnoj akciji govori i podatak da se zbog steriliteta u Institutu za ginekologiju i akušerstvo u Kliničkom centru Srbije godišnje hospitalizuje od 1.100 do 1.200 pacijenata, a njihovom Savetovalištvu za lečenje steriliteta obrati se do 7.500 pacijenata. Jedan pokušaj veštačke oplodnje u proseku košta više od 4.000 evra, što je cena koja je dostupna malom broju zainteresovanih parova u Srbiji.
Međutim, problem je i u činjenici da Srbija još nema Zakon o vantelesnoj oplodnji. Prema najavama iz ministarstva zdravlja, on bi trebalo da bude završen do kraja ove godine, a regulisaće detaljnije pitanje vantelesne oplodnje, ali i pitanje terapijskog kloniranja. Stručnjaci upozoravaju da se zakon što pre usvoji posebno zbog činjenica da se kod nas 'bebe iz epruvete' prave na crno, odnosno po privatnim ordinacijama, zbog čega nad tim procesima nema nikakve kontrole. Nema kaznenih odredbi, ne postoji centar koji bi davao dozvole ustanovama da se time bave, niti im iko može odrediti koliku cenu za taj postupak mogu da naplate. Za sada u Srbiji postojeći samo pravilnik o vantelesnoj oplodnji, koji je doneo Etički komitet za vantelesnu oplodnju Kliničkog centra u Beogradu. Njime se propisuje da samo ministar može dati dozvolu za primenu vantelesne oplodnje, zatim da se zabranjuju surogat majke, darivanje polnih ćelija bez nadoknade, da je za darivanje ćelija zadužen samo jedan centar u Srbiji, da donator može da bude samo zdrava i punoletna osoba koja ima manje od 40 godina, da donatori nemaju pravnih i drugih obaveza prema detetu i da se polne ćelije mogu čuvati najduže šest godina.
Sonja Todorović
