Izvor: Vesti-online.com, 18.Jan.2018, 19:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pomoć stigla pre apela
Da teška vremena za naš narod još nisu prošla, možda najbolje govore sudbine običnog naroda koji se u Srbiji u 21. veku neretko bori za koru hleba, lečenje, lekove, krov nad glavom...
U to se uveravamo skoro svakodnevno, jer ne prođe ni dan, a da nam se neko posredstvom elektronske pošte ili telefonskim putem ne obrati za pomoć. Jedno od njih je bilo pismo sledeće sadržine:
"Moje ime je Ana Milankov, majka sam troje dece. Živim u okolini Zrenjanina. Moja >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << ćerka Milica Tatić ima sedam godina i od aprila ima problema sa jetrom. Konstatovan joj je autoimuni hepatitis. Imala je i kamen u bubregu, srećom, nema ga više. Bilirubin joj je bio ogroman, pa smo dva meseca provele u bolnici u Novom Sadu. Pije mnogo lekova, između ostalih "pronizon" koji je delom uspeo da smiri upalu, ali jetrine enzime nikako ne uspeva da spusti. U dogovoru sa imunologom, hematologom i infektologom, preporuka je da počne da pije lek "cellcept", međutim jedna kutija košta oko 250 evra, što je za supruga i mene nezamisliva suma, jer smo oboje nezaposleni. Nažalost, ja sam nedavno ostala bez posla. Ukoliko ne uspemo da nabavimo lek, moje dete će morati uz "pronizon" da pije i "imuran", što nikako nije dobro, jer taj lek može da izazove nesagledive posledice, a njoj je tek sedam godina. Bila bih neizmerno zahvalna ako bi neko mojoj ćerki mogao da pošalje ovaj lek, jer on za nju bukvalno znači život..."
Samo što smo stupili u kontakt sa mamom Anom, kako bi saznali više detalja, našoj Redakciji javila se Manuela Škorić iz Beograda, ni ne sluteći u kako dobar čas. Ovoj humanoj Beograđanki preostalo je oko 60 tableta leka "cellcept", koje više ne koristi, a u želji da nekome pokloni ovaj skupi medikament, obratila se našoj Redakciji.
Ubrzo je njen suprug lek doneo, a mi istog časa prosledili za malu Milicu na kućnu adresu. Ali, to nije sve, jer se i naša čitateljka Slobodanka Ilić iz Pariza, rodom iz Jagodine, koja već godinama pomaže našeg štićenika Aleksandra Milićevića iz Valjeva, šaljući mu ovaj spasonosni lek, priključila i poslala dve kutije leka "cellcept". Jednu kutiju od 500 mg i 50 tableta, a drugu od 250 mg sa 100 tableta poslate iz Pariza, preuzela je sestra Bojana i odmah je donela u naše dopisništvo. Zato su ovi pokloni u vidu medikamenta odmah prosleđeni na adresu Tatića.
- Ostala sam bez reči kada ste se javili i rekli da lekovi stižu. Znam da se za lekove ne valja zahvaljivati, ali moja porodica je zahvalna do neba. Kada je zdravlje deteta u pitanju, svaki roditelj strepi, jer zna da je nemoćan, a posebno kada se nađe u ovakvoj situaciji kao što smo mi. Lek je veoma skup i za našu porodicu nedostižan, zato nam je ova pomoć kao dar sa neba. Još jednom veliko i od srca hvala Manueli i Slobodanki, što su imale sluha za naše muke - rekla je u dahu mama Ana.
Ovom prilikom veliku zahvalnost upućujemo našim donatorima iz celog sveta i u ime "Vesti", jer bez njih ništa od svega ne bi bilo moguće.
Nastavak na Vesti-online.com...
